Važio je za glumca koji ljubomorno čuva svoj privatni život.
Nikola Simić, legenda jugoslovenskog glumišta, preminuo je pre pet godina, a ostaće upamćen po maestralnim ulogama koje je odigrao. Važio je za glumca koji ljubomorno čuva svoj privatni život. Voleo je scenu, glumu i svoj poziv, ali o porodici je nerado govorio.
Nikola je odrastao na Zvezdari, da bi se njegova porodica kasnije preselila na Topličin venac, što je, kako je govorio, njemu veoma teško palo jer je bio razdvojen od drugova. Jedan od trenutaka koji mu je zauvek ostao urezan u sećanje jeste bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. godine.
"Dаn je bio sunčаn i lep, аli nаpolju se dešаvаlo nešto čudno. Kroz prozor sаm video ljude kаko unezvereni, u pidžаmаmа, beže preko pаrkа. Čulа se vriskа dece u susedstvu. Tаtа, štа je to? – kriknuo sаm prestrаvljen. Ništа, ne boj se!" – umirivаo me je otаc. Ništа, sine, vojnа vežbа! Ali iznenаdа me je dohvаtio s krevetа i potrčаo sа mnom u nаručju kа kupаtilu. Kućа se zаtreslа, prolomio se strаšаn tresаk, po kаdi se rаsulo stаklo, u sobi su se stvаri prevrtаle. Mi smo pobegli u podrum gde su već bili mnogi stаnаri – napisao je glumac u autorskom tekstu za TV Novosti, davne 1975.
On je objasnio i kakve veze hrabrost ima sa zaljubljivanjem.
"A treba se zaljubljivati. Psiholozi kažu da dođe trenutak kad čovek želi da promeni način svog života. Treba imati hrabrosti i smelosti i to uraditi. Ja to znam, naravno iz prve ruke. Trebalo je imati hrabrosti i igrati "Dunda" u Dubrovniku te večeri kad su mi saopštili da mi je otac umro. I niko to nije znao. Trebalo je imati hrabrosti i igrati "Bubu" 30. decembra, a sahraniti majku 29", objasnio je tada legendarni glumac.
Važio je za jednog od najduhovitijih glumaca, a vedar duh nikada ga nije napustio.
"Smeh je nešto najblagotvornije na svetu. U smehu, kroz smeh, čovek sve nevolje zaboravlja. Neka to bude i za trenutak, ali taj trenutak je dragocen. Nemoguće je da jedno biće bude stalno pod tenzijom, mora negde da pokulja ono nagomilano u njemu." – rekao je u jednom intervjuu.
O privatnom životu Nikole Simića malo se znalo. Ćerka Ana podarila mu je unuke Isidoru i Saru, koje su još u najranijem detinjstvu pokazale ljubav prema profesiji svog dede. Simić je govorio da mu upravo druženje sa njima najviše prija.
"Starija Isidora već je uplovila u glumačke vode i igrala je u Pozorištancetu Puž, a mlađa Sara počela je da priča kako bi volela da bude glumica. Ipak, još je rano da je ozbiljno shvatimo." – kroz osmeh je govorio krajem 2011. godine.
Nastavak na sledećoj strani!
