Nestašluci iz detinjstva ostali su joj u neizbrisivom sećanju
Vesna Zmijanac prisetila se minulih dana pa otkrila da joj je kod baba Natalije tokom odrastanja bilo najlepše.
Nestašluci s bratom od tetke takođe su joj u neizbrisivom sećanju.
- Nas je sve nana čuvala, nas četvoro petoro. Odrasla sam sa mojom bakom Natalijom. Bilo je nas puno dece sa njom, puno nas je odgajila, pa i mene. To je bilo najlepše vreme. Imali smo da pojedemo, da ne budemo gladni, ali smo bili srećni. Znaš šta je biti u dvorištu sa četvoro petoro dece? Do večeri se nije ulazilo u kuću. Ja imam mog brata od tetke koji je odrastao sa mnom i kojeg sam ja kasnije dovela u Beograd. On je doktorirao na dva fakulteta, a ceo život je samo pevao i svi su mislili da će on da peva. On je doktorirao, a ja sam propevala - otkrila je Vesna u "Glamur Specijalu", pa dodala:
- Dogodovštine sa mojim bratom nemaju cenu. Bila sam najnemirnija, to je bilo strašno. Imali smo jednu veliku livadu pored Ibra i moj brat je tu morao da čuva krave. I onda me on nekada zamoli da pođem sa njim da mu pravim društvo. Za sve ove godine nisam upoznala tako plemenitog čoveka kao mog brata - kad pređe krava u tuđe dvorište on uzme prutić pa je samo gura, ne može da je udari. A ja se popnem na topolu koja visi nad Ibrom i skočim u Ibar, u vir - ispričala je ona.
- Uredno sam pravila neke 'fešte' koje nisu bile nimalo dobre. Igrali smo neku fudbalsku utakmicu sa Žičom i mi izgubimo. Sad, ja idem ka kući, a te koje su igrale za Žiču idu istim putem i mi ih premlatimo u nekom kanalu. Sutradan sam išla kod direktora, ukor... Naravno, nisam bila sama, tu je uvek bila neka ekipa. Uvek sam bila nevaljala, nemirna - prisećala se pevačica.
NE PROPUSTITE
