Branislav Petrušević Petrući umro je 9. novembra svom stanu i ostavio ožiljak na srcu njegovoj porodici.
Marko Petrušević i dalje je u šoku zbog smrti oca i ne može da veruje da ga nema.
- Moja keva ga je masirala, pokušavala da ga reanimira, misleći da se zeza. Stalno se tako zafrkavao kući. A, onda kada je videla da nije gluma, pozvala je brata i mene. Paničila je. Došli smo odmah, počeli da ga reanimiramo, ali sve je bilo bezuspešno. I medicinsko osoblje iz Hitne je takođe pokušavalo, ali videli smo da je kraj. Ne može to da se prihvati u trenutku da ste ga zauvek izgubili. Ostaće mi zauvek urezane te slike - kaže drhvatim glasom Marko Petrušević.
- Užas... Sve me podseća u kući na njega. Plačem na svakih deset minuta. Pukne me napad - nastavlja Petrušević.
Kako ističe otac mu je uvek davao vetar u leđa.
- U životu mi je bio velika podrška. U svemu će mi nedostajati. Znam samo, da sada treba da čuvam mamu. Zbog nje mi je dodatno teško. Ona je to baš teško podnela. Starija je. Nadam se da će i to proći. Život je to. Veliki je to šok kada je smrt iznenadna. Nisam svestan. Ne daj bože nikome. Ali, bolje i tako nego da se mučio - istakao je on.
Marko će se kako kaže uvek sećati očevog osmeha i pozitivne energije.
- Zezanje, duhovitosti to ga je krasilo. Stalno je glumio. To je voleo najviše u životu. Najbolji je bio otac. Ali, šta da radimo, idemo dalje - kaže Petrušević.
NE PROPUSTITE
