Taška Načića publika će zauvek pamtiti kao smotanog lovca sa "zakočenom puškom" iz "Ko to tamo peva", anti-heroja Peru Mitića koji misli da "ko ne voli karanfile ne treba ni da živi" i lenjog Božidara Majkovića, činovnika u propalom socijalističkom preduzeću iz "Boljeg života".
Sa svojih 192 centimetara visine, Taško Načić je još od mladosti važio za "džina domaće filmske scene". Strpljivo je radio, svoj talenat usavršavao i trpeo i kada su ga neke značajnije uloge, i pored očiglednih kvaliteta zaobilazile, zbog njegovog fizičkog izgleda.
Tokom čitave karijere stoički se nosio sa činjenicom da, naročito u svetu filma, važe surovi estetski standardi koje on, jednostavno, po mišljenju većine kulturnih stvaraoca, nije zadovoljavao.
- Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet - rekao je Taško Načić u jednom od retkih intervjua koje je dao.
Slavni glumac vremenom je naučio da se nosi sa tim, svestan činjenice da će, uz marljiv rad i trud, uspeh jednom sigurno doći.
Kada su ga jednom prilikom pitali kako se oseća kada shvati da reditelj u nekoj ulozi potencira njegov fizički izgled, odgovorio je fenomenalno.
- Smatram da vezivanje za nečiji izgled ide na prvu loptu. Važnije je šta čovek iznutra može uraditi. Dobro, ne kažem da izgled ne može pomoći, ali dobro se sećam kad sam, kao student akademije, gledao hudožestveni teatar. Davali su fragmente, i Tarasova je glumila Anu Karenjinu. Tarasovoj je tada bilo oko šezdeset i nešto godina, bila je golema, debela. No, posle jedne minute predstave, to vam nije smetalo i pred sobom ste zaista imali Anu Karenjinu - objasnio je Načić.
NE PROPUSTITE
