KAŽU DA JE OVOG PUTA PRETERAO: Zgodni princ zaplakao pred mališanima i NISU baš svi razneženi — NEKI SU LJUTI (ANKETA)

Dok je držao govor na jednom događaju humanitarnog karaktera, mladi član britanske kraljevske porodice pustio je suze i ne samo što nije raznežio bilo koga nego je uspeo i da razbesni javnost.

Na godišnjoj dodeli nagrada organizacije WellChild, koja se bavi mališanima i mladim osobama sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, među zvanicama su se našli i princ Hari i njegova supruga Megan Markl.

 

Budući da je on pokrovitelj ove organizacije, novopečeni tata je održao govor, tokom kojeg se prisetio kako se osećao kad je iščekivao dolazak svog deteta na svet. On je, naime, napomenuo kako su on i njegova supruga na prošlogodišnjoj dodeli nagrada ove organizacije znali da je ona u drugom stanju, a još uvek to nikom nisu saopštili.

 

 

— Sećam se da sam stiskao Meganine ruke jako tokom dodele — istakao je princ Hari. — Oboje smo razmišljali kako će biti kada jednog dana postanemo roditelji i kako je činiti sve moguće da bismo zaštitili i pomogli našem detetu ako bi se rodilo s momentalnim izazovima ili bi mu vremenom bilo loše.

 

Princ se obraćao grupi dece sa zdravstvenim problemima, njihovim roditeljima i negovateljima i u jednom trenutku su mu pošle suze. Sve to deluje kao nešto što bi moglo da razneži javnost, ali... Nije tako.

— Time što je pričao o sopstvenom iskustvu, on je kolonizovao ovaj događaj, učinio je da sve bude u vezi s njim, umesto o ljudima u publici — piše psihijatar dr Maks Pemberton za Dejli mejl. — Iznenada je pažnja s tih ljudi i njihovih svakodnevnih muka prešla na jednog čoveka, i to člana kraljevske porodice, koji lije suze zbog svojih briga. Sigurno je mogao da primeti da su njegove brige nebitne u odnosu na ono sa čime su se suočile te porodice?

Dr Pemberton istakao je u tekstu da princ Hari inače ima takta i da ga jako ceni zbog njegovog humanitarnog rada, ali da ovakvo ponašanje jednostavno nije bilo na mestu.

Čitaoci ovog članka Dejli mejla podeljeni su: veliki je broj onih koji se slaže s dr Pembertonom, dok nije malo ni onih koji tvrde da bi doktor trebalo da gleda svoja posla.