Pevač Džon Robert Koker, u svetu poznat kao Džo Koker, rođen je 20. maja 1944. godine u Šefildu, u engleskoj pokrajini Jorkšir kao mlađi sin službenika Harolda Kokera i domaćice Madž. Nadimak je dobio od svojih vršnjaka još u ranom detinjstvu jer je obožavao da provodi vreme igrajući društvenu igru Kauboj Džo. Koker je odrastao pod muzičkim uticajem Reja Čarlsa i Loni Donegena, a prvo pevačko iskustvo stekao je sa svega 12 godina kada ga je stariji brat Viktor pozvao na binu tokom nastupa svoje grupe.
- Muzika je za mene oduvek bila jedini smisao života, uvek sam se najbolje osećao kada stanem pred mikrofon i zajedno sa publikom zapevam neku pesmu. Ljudi su srećni kada pevaju, a onda to osećanje prenesu i na mene bez obzira na to kako sam se osećao neposredno pre nego što sam stao ispred njih – kaže Koker.
Karijeru relativno neuspešnog pop pevača započeo je još kao tinejdžer pod pseudonimom Vens Arnold. Sa svojom pratećim bendom bio je predgrupa poznatim sastavima iz prve polovine šezdesetih godina, a u svom rodnom gradu Šefildu redovno je nastupao pre Roling Stounsa. Njegov prvi singl bio je obrada poznate pesme Bitlsa I'll Cry Instead, a upravo ona je nagoveštavala veličinu Kokerovog potencijala.
- Šezdesete su bile veoma interesantne godine i svašta se dešavalo. Ljudi su nekako bili poletni i uživali su u svakom danu. Imali su velike planove i maštanja, a to sa sobom nosi neviđeni optimizam. Činilo mi se da je u vazduhu svakom iznad glave visilo ispisano velikim slovima: Sve je moguće ako to želimo. Bio sam siguran da bih uspeo u svakom poslu, a tako je bilo i sa devojkama. Bile su to godine slobodne ljubavi – istakao je Koker, o čijem se privatnom životu gotovo ništa ne zna.
Svestan da je prevazišao lokalni bend s kojim je u početku svirao, Džo Koker je sredinom šezdesetih formirao novu grupu The Grease Band, u kojoj su svirali vrsni muzičari kao što su klavijaturista Tomi Ejir, bas gitarista Alan Spener, gitarista Henri Mekuloh i klavijaturista Kris Stejton koji je postao nezamenljivi Kokerov saradnik sve do današnjih dana. The Grease Band je objavio singl Marjorine koji je postao hit, a zatim su izdali singl s obradom čuvene pesme Bitlsa With a Little Help from My Friends, na kojoj je solo gitaru svirao legendarni Džimi Pejdž iz grupe Led Zeppelin. Ta numera je postala veliki hit, a neposredno nakon toga objavili su i prvi album. Na ploči su pored Krisa Stejtona, između ostalih svirali klavijaturista Stivi Vinvud, gitaristi Džimi Pejdž i Albert Li. Ploču su pored naslovne pesme obeležile numere Feelin' Alright grupe Traffic i dve obrade Boba Dilana Just Like a Woman i I Shall Be Released. Drugi album Gris benda izašao je iste godine pod nazivom Joe Cocker sa poznatim gostujućim muzičarima, bubnjarem Brusom Rolendom, gitaristom Klarensom Vajtom, klavijaturistom Lionom Raselom i pevačicama Ritom Kulidž i Boni Bramlet. Hitovi su postali obrade Bitlsa Let it Be, Something i She Came in Through the Bathroom Window, a pesma Liona Rasela Delta Lady koja je posvećena Riti Kulidž, postala je jedan od najvećih hitova čitave Kokerove karijere. Te iste 1969. godine, Džo Koker je sa svojim pratećim bendom nastupio na legendarnom festivalu Vudstok i postao svetska zvezda. Nakon toga odlučio je da nastupa pod svojim imenom, a uz sebe je zadržao samo Krisa Stejtona, dok Grease Band nastavlja svojim putem kao bluz-rok sastav.
- Iako se to ne planira, uvek dođe dan kada svako krene nekim drugim putem. Mi smo se razišli, ali smo ostali u kontaktu i oduvek smo podržavali jedni druge. Znali smo se od samog početka svesni koliko je hleb koji jedemo gorak i buđav. Verujte, to nije lako zaboraviti. Rasli smo zajedno, ali za sve je bilo bolje da u budućnost odemo na dve različite strane – objasnio je Koker razloge zbog kojih se raspao bend s kojim je stekao svetsku slavu. Sa novim pratećim sastavom pod upravom Krisa Stejtona i Liona Rasela u kojem je svirao i čuveni saksofonista Bobi Kijs, Koker 1970. godine odlazi na svetsku turneju, sa koje je izdat jedan od najuzbudljivijih koncertnih albuma u istoriji roka - Mad Dogs & Englishmen.
Uprkos brojnim ljubavima u prvim momačkim danima, Džo je 1963. godine započeo emotivnu vezu sa svojom komšinicom Ajlin Vebster koja mu je bila prva zakonita supruga. Njih dvoje su zajedno proveli trinaest godina, nakon čega su se rastali i 1976. prošli kroz veoma težak razvod.
- Postoji nekoliko faza u životima dvoje ljudi: prvo se zaljubljuju, potom se zavole i vreme kada sve emocije nestanu. Nijedna od njih nije laka, ali svaka se da preživeti. Nekada poželim da se nikada nisam zaljubio, a onda shvatim kako ne bih mogao da živim, a da nisam imao za koga i zbog čega – rekao je legendarni pevač, ali nikada nije eksplicitno govorio o razlozima razvoda, iako se nezvanično spominjala njegova zavisnost od droge i alkohola koja je bila naročito izražena tokom sedamdesetih godina prošlog veka.
Nakon što je na australijskoj turneji bio priveden u policiju zbog posedovanja marihuane, Džo Koker je napravio trogodišnju pauzu u karijeri i tek tada počeo sa objavljivanjem kvalitetnih albuma. Tokom 1973. godine izdao je Something to Say na kome se nalazila obrada pesme Midnight Rider poznatog američkog sastava Allman Brothers Band, 1974. na tržištu se pojavio album I Can Stand a Little Rain na kojem je svirao i poznati klavijaturista Niki Hopkins, 1975. godine izlazi album Jamaica Say You Will koji je snimljen na Jamajci uz pomoć poznatih rege muzičara i legendarnog gitariste Erika Kleptona, a 1978. album Luxury You Can Afford raspametio je publiku širom zemaljske kugle.
Početkom osamdesetih u velikom stilu pojavio se sa jednim drugačijim muzičkim izrazom koji je publika s odobravanjem dočekala, a na svetsku muzičku scenu na mesto broj jedan dospeo je sa numerom Up Where We Belong koju je, između ostalog, proslavio i film Oficir i džentlmen. Nastavio je da ređa hitove, a na svetskim top-listama mesecima su se nalazile numere Unchain’ My Heart, You Can Leave Your Hat On, You Are So Beautiful...
- Poroci su zeznuta stvar. Čovek najteže životne bitke vodi sa samim sobom i to uopšte nije lako. Nikada ne znate koji će vas demon napasti kada se suočavate sa njima – rekao je Koker skoro deceniju kasnije kada su droga i alkohol pouzdano bili njegova davna prošlost.
Dve godine posle razvoda od prve supruge, Džo se preselio u Santa Barbaru na ranč koji je bio u vlasništvu Džejn Fonde. Mesto koje je izabrao za život, uspeo je da dobije zahvaljujući budućoj supruzi Pam Bejker. Oni se tada nisu poznavali, a ona je bila njegov veliki fan. Naime, Pam je ubedila Džejn Fondu da mu iznajmi njen ranč. Nedaleko odatle nalazio se letnji kamp gde je Pam bila upravnik i čim ju je ugledao, slavni pevač nije mogao da skine pogled s nje. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a venčali su se tek 11. oktobra 1987. kada su brakom poželeli da ozvaniče svoju vezu.
- Pam je najdivnija žena koju sam ikada upoznao i siguran sam da bih bez nje bio izgubljen čovek. Ona me drži čvrsto na zemlji i ne dozvoljava da me bilo šta ponese. To je jedna hrabra žena koja se čvršće sukobljava sa mojim problemima od mene samog – kaže Koker koji trenutno sa svojom suprugom živi na njihovom porodičnom imanju u Koloradu, a nedostatak dece u njegovom životu objašnjava činjenicom kako sigurno ne bi mogao da uskladi očinstvo i karijeru.
- Brak je komplikovana institucija koja ima svoje uspone i padove. Nije lako izboriti se sa svim što nosi, a iza Pam i mene je mnogo toga. Sigurno bih bio najsrećniji čovek na svetu da imamo decu, ali nikada ne bih uspeo da uskladim roditeljstvo i karijeru. Ko zna ko bi sve trpeo, a to bi me veoma rastužilo – istakao je umetnik pre sedam godina za britansko izdanje magazina People. Ipak, uprkos tom nedostatku u životu, Koker za sebe u skoro svakom intervjuu kaže da je ostvaren čovek zbog voljene Pam koja ga decenijama prati u stopu.
Nakon četiri godine koliko je prošlo od njegovog poslednjeg nastupa u glavnom gradu Srbije pred 12.000 fanova, svetska muzička zvezda hrapavog glasa jedinstvenim scenskim nastupom oduševio je Beograđane 29. maja koncertom koji je održao u Beogradskoj areni.
Moni Marković
