Novinarka Vesna Dedić (43) bila je čitavu deceniju jedan od najbližih saradnika legendarnog radijskog i TV novinara Branislava-Baneta Vukašinović, koji je posle duge i teške bolesti preminuo 23. aprila u sedamdeset osmoj godini. Voditeljka emisije Balkanskom ulicom na RTS-u, ne krije svoje razočarenje zbog toga što su čuvenog Baneta kolege i nekadašnji prijatelji brzo zaboravili nakon što se pre dvanaest godina povukao sa javne scene i preseli u svoju vikendicu nadomak Beograda posle šloga koji je doživeo.
- Deset godina vodila sam i uređivala Jutarnji program subotom sa Banetom Vukašinovićem. Bio je velika zvezde jugoslovenskih medija, predan poslu, ambiciozan, strog i duhovit. Iz njegovog odlaska sa televizije naučila sam veliku životnu lekciju. Svi oni koji su mu se ulizivali dok je bio popularan, nestali su kada je zbog bolesti nestao sa javne scene. Nekoliko dana pre nego što je 1999. doživeo šlog, završila sam pisanje njegove biografije za koju su se izdavači otimali. Ali, pošto je napustio posao, rukopis je ostao i još stoji u mojoj fioci. Nažalost, televizija je kao i revolucija, jede svoju decu, a on je verovao i želeo da na njoj ostane do poslednjeg daha – govori Vesna i otkriva kako su izgledali Banetovi poslednji dani na poslu.
- Dan pre nego što je doživeo šlog, veoma se nervirao što nam je jedan važan gost otkazao gostovanje u emisiji. Bane je sutradan bio u bolnici, gost je negde pio piće sa porodicom, a ja sam sama vodila emisiju. Za njega kome je televizija bila život, ništa više nije bilo isto, a životi drugih ljudi nastavili su se normalnim tokom. Od tada ne jurim goste i taj princip nije dobar za novinarstvo, ali jeste za zdravlje. Kada je otišao sa malog ekrana, većina onih koji su dolazili na čuvene zabave u njegovoj vikendici, više ga nikada nisu pozvali telefonom. Iz njegove životne priče shvatila sam da među svim tim ljudima s kojima pijem piće posle emisije nema nikoga koga bih mogla da pozovem u ponoć kada mi nešto zatreba. Često od pojedinaca čujem: Ja sam uveo kratku formu na TV, Ja sam radila prvu modnu emisiju, Prva emisija o zdravlju, Prvi put sa gostima na ti, Najgledanija emisija… Volela bih da se zapamti da je sve to prvi put uveo Bane u Jutarnjem programu na RTS-u pre više od 20 godina – otkriva novinarka kojoj je Vukašinović bio velika inspiracija tokom karijere.
- Bio je izuzetan urednik koji je davao šansu mladima, a tu ljubav prema novinarima početnicama preneo je i na mene. Načinom na koji mi je pričao o haljini koju je njegova supruga Zorica nosila kada ju je prvi put video, ostavio je trag u danas redovnom pitanju u emisiji Balkanskom ulicom: Da li se sećate trenutka i u čemu je bila žena vašeg života kada ste je prvi put videli? Najviše je voleo da govori o tome kako je bio talentovan fudbaler ili na koji način je smuvao Zoricu. Pričao mi je, ali samo jednom, o teškom odrastanju u Makedoniji, majci koja mu je nedostajala i koju je video tek nekoliko puta u životu, požrtvovanom ocu koji je bio profesor univerziteta... Bio je beskrajno šarmantan i umeo je čak i najtužnije priče da oboji dozom humora. Na TV je došao kao radijski novinar i već zreo čovek i postao zvezda broj jedan. To je dokaz da nam se ni u četrdesetim sve važne stvari još nisu desile u životu – priča autorka romana Zauvek u srcu.
- Poslednji put kada sam ga videla u njegovoj vikendici, odvela sam svoju ćerku Lenku da se pohvalim Banetu kako imam lepo dete. Malo je plakao i zbog šloga nije mogao jasno da govori. Pričala sam mu šta se dešava na RTS-u, a on je samo ponavljao da nema prijatelja. Žao mi je što se njegov odlazak s ovoga sveta desio posle duge i teške bolesti. Znam da će, ako postoji život posle života, sigurno onom reditelju gore reći: ’Ajmo ovaj kraj emisije drugačije – s tugom u glasu zaključuje Vesna.
Danilo Mašojević
