Živi u luksuznoj trospratnici i živi svoj umetnički san!
Iako je u prostoru u kojem stvara sve tamno, Aleksandar Milić Mili ističe da ga upravo takav enterijer inspiriše. Ako je i samo jedna stvar "van kontrole", njega to u potpunosti isteruje iz takta.
Ako se desi samo jedna lampa da mi nije upaljena kako treba, ne mogu da radim. Energija mi je vezana za prostor. U hotelima po svetu, ma i da imaju sedam zvezdica, meni nešto može da smeta. Ako se to desi, ja silazim dole, kupujem cveće, fotografije, vaze, lampe i to kačim i postavljam po sobi kako mi odgovara. Sobarica kad uđe bude u šoku, ali ja joj s osmehom objasnim da sam tako morao. Kad odem iz sobe, sve to ostavim tako", ispričao je Mili.
Prostrani studio na Dedinju blizu porodične kuće njegov je svet, "muzički hram", u kom teži skladu i savršenosti do maksimuma.
Još kao mladić, shvatio je da neće nastaviti porodičnu lekarsku tradiciju, ali kao ostvarenom muzičaru, to mu danas ne predstavlja veliki problem.
Pritisak je okej, ali onaj koji sam sebi napravim, a verovatno zato i nisam postao lekar, već sam otišao skroz drugim putem. Ponosan sam na svoje roditelje, oca uglednog neuropsihijatra, majku stomatologa i starijeg brata Ivana koji je cenjeni neurohirurg, ali već u ranoj mladosti mene je muzika potpuno osvojila. Bez nje ja ne bih bio isti čovek, ne bi mogao ni da živim", bio je iskren Mili.
Rustična vrata na samom ulazu u luksuznu trospratnicu ne daju ni najmanji nagoveštaj šta se unutra sve nalazi.
Ovo je moj svet i moj muzički hram. Ovde sve nastaje i rađa se muzička istorija. U donjem delu se spremaju koncerti, dogovaramo se i popijemo kafu i piće. Odmaram se. Ma sve što treba, a gore se kopa zlato", priča on.
Ovde su uglavnom slike moje braće i sestara umetnika, ali neke sa početka 20. veka. Da ne bude da sam crna ovca u porodici... Ovde na vrhu stepenica na istaknutom mestu je moje sve, poster grupe ACDC. Idem na njihove koncerte kad god mogu. Tu je i akvarel mog rodnog Osijeka, grada koji će uvek imati posebno mesto u mom srcu".
Evo na akvarelu sam napisao: 'Eh, da mi je u vreme kestena. A pesma ide ovako: 'Kesten u mojim rukama seća me na snove stare vekovima i vetrovi što dolaze i ne prolaze ostajem sam u noćima'. To sam napisao sa 13 godina", otkrio je on.
NE PROPUSTITE
