Svaka godina za pevača Acu Lukasa je burna, ali on i ne želi da živi drugačije, niti želi bolje godine.
Ništa ne bi menjao i ne kaje se zbog grešaka, ali trudi se da pogreši samo jednom.
- Prethodna godina je bila burna, tačnije dešavalo se sve i svašta. Ali to je život, s vremenom prihvatite određene stvari, a sa nekima se borite svakodnevno. Sve što je trebalo da se desi, dogodilo se. U principu kada gledam sa neke određene vremenske distance, sve je proteklo lepo. Mada voleo bih da mogu određene stvari da promenim i da sve to u paketu bude mnogo lepše - objašnjava Lukas za Blic, otkrivajući koji su to za njega bili najlepši, a koji najgori trenuci u protekloj godini:
- Uh, više ni sam ne znam. Jednom mi je jedan prijatelj posle mog famoznog zatvora, koji nije bio mnogo dugačak, ali veoma koristan za mene, objasnio kako stoje stvari. Bio sam tada jako nervozan, pogotovo tih prvih dana, toliko da nisam mogao da sednem na stolicu. Mislio sam da se ceo svet oko mene ruši. Onda mi je jedan prijatelj iz zatvora rekao: “Hajde, šta ti je? Za šest meseci ili godinu dana ćemo se smejati svemu ovome“. I stvarno je tako, sa ove distance sve ono što mi se dogodilo posle nekog vremena sam se smejao tome. Ne mogu onda da kažem šta je najgore, jer sam se i tome smejao na sav glas - kaže Lukas i otkriva da li će nakon kraha trećeg braka ponovo stati pred oltar.
- Ih, teško. Naravno da ne znamo šta će se desiti u životu za šest meseci. Možda zavolim neku devojku toliko da poželim ponovo da se venčam. Ali i da se to dogodi, da kažemo ta velika ljubav, verujem da u narednih godinu dana me nećete videti kod matičara. Shvatio sam da veza mora da se neguje određeno vreme jer više se ne venčavam tako brzo. Sada prvo da vidim da ta veza traje i funkcioniše, lako ćemo posle za brak. Taj brzi brak možemo jedino da zaključimo u Las Vegasu. Kada bolje razmislim, možda je i malo degutantno da se u pedesetim godinama venčavam. Ljudi bi se pitali da li je ovaj normalan.
Na pitanje kako bi opisao svoj život u nekoliko rečenica, pevač kaže:
- Kao da imam dvadeset pet godina, tako se osećam. Ne mogu ništa da sumiram, tek sam na pola. Ne znam kakvo će mi biti prolazno vreme. Očekujete da kažem neke rečenice u kojima bih opisao sebe, ali verujte da mene najbolje ljudi mogu da upoznaju na mom koncertu, kroz emociju koju iskazujem kroz pesme. Ne razlikujem se mnogo privatno i poslovno, živim jedan život u koji je utkano sve ono što čini mene kao celinu.
Osim ćerke Viktorije i unuke Minje, pevač kaže da ne vidi nikog drugog.
- Pored njih ne mogu da vidim nikog drugog. One su moja preokupacija i kada njih ugledam, mislim da svaki bol, umor ili problem prođu. Neverovatan osećaj, njihov smeh je za mene kao da sam osvojio svet - kaže Lukas i dodaje da se još uvek ne oseća kao deda, iako već ima unuku:
- Naravno da ne, ali sam ponosan. Još je rano da se tako osećam.
Budući da je često na putu, praznike smatra jedinstvenim momentima kada je njegova porodica na okupu.
- To je jedini trenutak kada uspem da ih okupim sve kod sebe. Mada se to dogodilo i za slavu prošle godine. Poštujem običaje, ali nekako svi smo rastrzani na sto strana, a svi su već veliki i vode svoje živote, tako da ne uspevamo da se vidimo jednom nedeljno, na primer. Zato uspevamo za praznike, što mene uvek neizmerno raduje.
NE PROPUSTITE
