Jelena Petković, urednica emisije Glamur, na televiziji Happy, već dve decenije razotkriva živote poznatih ličnosti, ovoga puta otkriva sve o svojoj dugogodišnjoj karijeri voditelja, o saradnji i druženju sa poznatim ličnostima, lošim stvarima koje su je tokom života zadesile ali i svojoj neizmernoj sreći i ljubavi…
Koliko je bilo teško započinjati karijeru 90tih godina?
-Mnogo je bilo teže započeti karijeru početkom 90’tih kada je postojalo pet televizijskih kanala nego sada. Ponosna sam na sebe što sam tada izabrana da sa Mašanom Lekićem i Ivon Jafali radim emisiju na Studiju B. Ovo je dokaz da su nas tada dobro naučili poslom jer mi i danas trajemo.
Kakva su tvoja iskustva sada na televiziji Happy kada uređuješ emisiju koju vodi neko drugi u odnosu kada si sve sama radila?
-Možda nekom neće zvučati logično, ko nije u ovom poslu, ali mnogo je lakše kada sam radiš emisiju, jer tačno znaš kako nešto treba da izneseš i ta te ideja prati od nastanka do realizacije, imaš jasno zaokruženu misao koju si realizovao pa kako god. Moj kolega Uroš Božić i ja radimo priloge koji su srž “Glamura” i trudimo se da samo najveće zvezde budu deo naše emisije. Naša koleginica Jelena Davidović je prezenter svega onoga što kulminira u mojoj glavi i imam beskrajno poverenje u nju ali posle svih ovih godina i dalje osećam neku vrstu rasterećenja kada znam da je sve i dobro i loše samo moj teret koji znam da nosim ili ne .
Družla si se sa mnogim poznatim ličnostima za koje ljudi misle da žive glamurozno . Da li je svet poznatih zaista Glamur?
-Mnogi od velikih zvezda mimo posla žive svoje živote poput svih nas, iako nam njihovi životi izgledaju glamurozno. Kada kažem zvezde mislim na Zdravka Čolića, Gorana Bregovića, Lepu Brenu.. jer su osobe poput njih, zapravo jedine prave zvezde, a verujem i da publika sada već razume zašto to kažem. Neki pevači se trude da sebe u javnosti predstave, da žive na visokoj nozi, što u realnosti nije tako.
Za koga bi se osobe najviše iznenadili kada bi saznali da zapravo ne žive onako kako ih publika vidi?
-Nekako sam naučila za sve ove godine da to više ne posmatram na taj način. Iskreno mislim da je kao što sam i napomenula i publika ta koja se pored ovolikog protoka informacija i dostupnosti materijala, sa njihovim nazovi idolima, uverila u to da su im zapravo sada svi oni mnogo bliže nego nekada i da upravo i vlada još veće interesovanje za njima jer su oni obični ljudi sa problemima upravo poput naših.
Da li bi izdvojila nekog posebnog ko ti je tokom ovih godina rada postao prijatelj?
-To je upravo ono najvrednije što Vam posao donese. Sa puno ljudi sa estrade se i dalje družim ali svakako na prvo mesto stavljam Tončija Huljića, kao i Jelenu i Žiku iz grupe Zana sa kojima sam toliko toga prošla da bi bilo malo da stane u knjigu. Ali ne samo taj segment, nego i kolega sa kojima radim. Iskreno tokom svih ovih godina na televiziji Happy imala sam priliku da radim sa kvalitetnim ljudima koji su bili uz mene i kad mi je bilo najteže i kad sam bila najsrećnija, jer na primer, u trenutku kada sam saznala da sam trudna bila sam na letovanju sa koleginicom Bojanom Ristivojević, koja me je i naterala da uradim test i sa kojom sam podelila tu neizmernu radost saznanja da ću postati mama.
Da li za ove dve decenije postoji neko sa estrade sa kim si želela da uradiš intervju a nisi uspela?
-Skoro sam se pitala, posebno sada kada sam u toj poziciji da me svi od njih znaju i da nema prepreka jer sve njihove kontakte imam, zaista ne postoji ni jedna ličnost sa kojom sam želela da uradim intervju a nisam. Mada sam najponosnija na intervju sa Zoranom Đinđićem jer je to političar koga sam jako cenila i koji je bez problema prihvatio razgovor iako tokom karijere nisam bila usmerena na politički angažovane ličnosti.
Iako tvoje emisije nikada nisu bile političi angažovane upravo si zbog političara svojevremeno morala da se preseliš? Da li je prošlo dovoljno vremena da otkrijemo ko je u pitanju?
-Na žalost i danas posle dvadeset godina Vam ne mogu otkriti njegovo ime zato što je ta osoba i dalje u politici i pojavljuje se na ekranu kao i početkom 90tih godina.
Koji su najgori trenuci koje pamtiš u karijeri i privatnom životu?
-Iskreno u poslu se trudim da pamtim samo dobre stvari, a imala sam i tu vrstu sreće da sam korektno radial svoj posao pa nisam dolazila u situacije koje bi mi stvorile problem. U privatnom životu su to trenuci kada sam se izborila sa tumorom na grliću maternice kao i mamina teška bolest sa kojom se i dan danas borimo. Što me ne slomi to me ojača.
Iz svih životnih problema izašla si srećom kao pobednik da li si svesna snage koju nosis u sebi?
-Ponekad se pitam jel moguće da se sve ovo meni dešava, ali shvatim da samo pozitivnim mislima možeš sam sebi da pomogneš, jer kakve su Vam misli takav Vam je život
Šta bi poručila ženama koje misle da im je već posle tridesetih kasno za rađanje?
-Nikada nije kasno da se ostvarite u ulozi majke, jer taj osjećaj je neopisiv. Moj najveći dar od Boga je upravo dolazak na svet moje ćerke Maše, jer od kada sam postala majka ja sam se mnogo promenila i svet gledam drugim očima. Maša je moja snaga i pokretač svega u životu iako su mnogi bili zabrinuti što sam odlučila da rađam u četrdesetim, ja sada svima poručujem da bi sve žrtvovala za svoje dete, jer ta ljubav koju mi ona pruža se ne može meriti ni sa čim u životu i dajem punu podršku svim ženama da to učine.
