Za milione obožavalaca Elvis Prisli je i dalje živ, a njegov rođendan proslavljen je i ovog 8. januara ispred čuvenog Grejslenda u Memfisu. Tu su Prislijeva bivša žena Prisila i njihova ćerka Lisa Mari Prisli sekle rođendansku tortu na travnjaku koji se od 2006. vodi kao istorijski spomenik. Njega godišnje obiđe više od pola miliona posetilaca, a tokom cele ove godine ljubitelji Elvisove muzike širom sveta obeležavaće sedamdeset pet godina od rođenja ovog čuvenog muzičara uz tradicionalna okupljanja i pripreme fan klubova sa već organizovanim bogatim programima. Tom prilikom biće održani razni koncerti, izložbe, kao i retrospektive Elvisovih filmova i specijalnih televizijskih emisija. Većina američkih listova počela je sa velikim anketama u kojima se bira najbolja Prislijeva pesma, a pretpostavlja se da će ovogodišnji izbor za najboljeg Elvisovog imitatora, koji se održava u Las Vegasu, biti spektakularniji i još luđi od svih prethodnih. Sve to je samo početak jer je Prisli postao muzički fenomen koji je pokrenuo rokenrol revoluciju sa svojim impresivnim glasom i harizmatičnim scenskim nastupom.
Za većinu svoje publike Elvis predstavlja pravu ikonu. Pored muzike i glume, njegov privatni život i njegova pojava doneli su mu status najzanimljivije i najmističnije ličnosti 20. veka. Za života postao je simbol Amerike, što je ostao i nakon smrti, a brojna nagađanja oko njegove neverovatne karijere i stalni interes za njegov privatni život pokrenuli su ogromnu turističku i zabavnu industriju oko fenomena Elvisa Prislija.
Elvis Aron Prisli rođen je 8. januara 1935. u mestu Tupelo, na jugu Misisipija u siromašnoj porodici. Ekonomski gledano, rodio se u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. Kasnije je dosta i sam o tome govorio.
- Mogao bih da kažem da smo živeli s pogrešne strane pruge. Ali, u to vreme u Tupelu i nije bilo prave strane. Niko nije imao bogat obrok. Nikada nismo gladovali, ali smo često bili na ivici - pričao je legendarni muzičar, čiji su roditelji Vernon Elvis i Gledis Lav Prisli svoj skromni dom opremili za dva dečaka, ali je Elvisov brat blizanac, koji je na svet došao 35 minuta pre njega, umro prilikom porođaja. Odrastajući kao jedinac imao je blizak odnos sa oba roditelja, ali je naročitu privrženost gajio prema majci. Stasavao je u veoma pobožnoj porodici koja je redovno posećivala crkvene mise na kojima je mladi Elvis rastao okružen gospel muzikom u kojoj je našao svoju početnu muzičku inspiraciju. Već sa deset godina imao je prvi nastup na takmičenju u lokalnoj školi gde je obučen kao kauboj stajao pored mikrofona i pevao pesmu Stara Šep. Nekoliko meseci kasnije za rođendan je dobio svoju prvu gitaru, a od rođaka je naučio i prve akorde na njoj.
- Gledao sam ljude kako to rade pa sam polako učio da sviram, ali nisam mogao da pevam u javnosti, bio sam stidljiv - priznao je Elvis, koji se sa porodicom 1948. preselio u Memfis, gde je upisao srednju školu. I dalje je bio veoma povučen i sramežljiv pa su ga drugari često zadirkivali da je mamin dečko. Taj neprimetni crnokosi dečačić samo je jednom skrenuo pažnju na sebe i to kada mu je profesorka muzičkog dala nisku ocenu uz obrazloženje da ne zna da peva. Iznervirani Elvis sledećeg dana došao je sa gitarom na čas i otpevao tadašnji veliki hit Keep them cold icy fingers off me. Profesorka je morala da prizna kako je pogrešila, a ocena je bila popravljena.
Maturirao je 1953. godine nakon čega se zaposlio kao vozač kamiona, a usput je upisao i večernju školu za električara. Ipak, nije odustao od muzičke karijere koja mu tih godina nije bila naklonjena jer ga je nekoliko grupa iz Memfisa odbilo, a i prijatelji su ga kritikovali da je bolje da vozi kamion jer ne zna da peva. Ne obazirući se na to, Prisli je krajem 1953. u studiju prijatelja snimio pesmu posvećenu majci, koja je dugo bila privatno vlasništvo, a koja se danas tretira kao veoma vredan unikat. Na snimanju je privukao pažnju vlasnika diskografske kuće San rekords, Sema Filipsa, koji je odmah shvatio da mlađani Elvis ima sopstveni stil. Pozvao ga je da snimi prvi album. Producent gramofonskih ploča ser Svivel Hips često je kasnije govorio kolegama: Kada bismo pronašli dečka belca sa glasom i lirskim stilom crnaca, svi bismo zaradili bogatstvo. Taj dečak je bio Elvis i snovi su se obistinili. Pre nego što je napunio dvadeset jednu godinu, stekao je prvi milion dolara i priveo prvih sto devojaka.
- Bio je neverovatno lep. Svesno i odlučno srušio je seksualne tabue pedesetih godina. Privlačnim su ga smatrale kako žene tako i muškarci, rekla je profesorka Dos, autorka knjige Elvis kultura: obožavaoci, vera i imidž.
Njegovi prvi singlovi That’s All Right, Mama i Blue Moon Kentucky imali su veliku lokalnu popularnost. Izdavani su pod okriljem San rekordsa u razmaku od po nekoliko meseci i nema sumnje da su te pesme udarale temelj onome što će biti poznato pod imenom rokenrol. Zvuk u ovim pesmama sugerisao je mladog čoveka koji slavi slobodu, spremnog da radi bilo šta, da ode bilo kuda. Ubrzo su usledili i prvi nastupi u klubovima, a glasine o mladiću čudnog stila odevanja i sjajnog glasa sa neobičnim pokretima na sceni proširile su se Amerikom.
Godine 1956. objavio je svoj debi album Elvis Presley koji je prodat u više miliona primeraka i svima je bilo jasno da je zvezda rođena.
- Ne znam ništa o muzici, a ne biste ni vi morali da znate da ste na mom mestu - izjavljivao je Elvis u tom periodu.
Novine su tada pisale da su nakon koncerta u Viskonsinu lokalni dušebrižnici poslali pismo FBI u kojem se navodi da je Elvis velika opasnost po Ameriku jer svojim ponašanjem na sceni izaziva seksualnu strast kod omladinki. Kolumnistkinja Heda Hoper je ovog bivšeg vozača kamiona opisala kao tugaljivu pretnju za tinejdžerke, a propovednici u crkvama širom Amerike na njega su bacali kletve koje su ranije bile rezervisane za samog đavola. Uprkos tome, Elvis je i dalje koristio svoj glas, gitaru, a najviše svoje kukove da obožavateljke dovodi do ludila. Doktori su njihovo kolektivno ponašanje opisali kao erotomaniju, koja ih je dovodila do pomamne javne masturbacije, kaže Andrea Lav u knjizi Ljubavni život bogatih i slavnih.
- Ako je tačno to što kažu za moje pevanje, ja bih bio neka vrsta seksualnog manijaka i s pravom zatvoren u nekoj instituciji, izjavio je Kralj koga su kolege iz poštovanja tako nazvale.
Godinu dana kasnije Elvisov doživotni menadžer Parker pokrenuo je čitavu marketinšku muzičku industriju sa etiketom Elvis, od bedževa, postera, majica, zvonastih pantalona, čarapa, igračaka do ruževa za usne i kolonjske vode. Teret slave bio je toliki da je Prisli u potpunosti morao da promeni način života. Nije smeo da se pojavi sam na ulici, spavao je danju a tek uveče bi izlazio napolje, ali ni tada nije bio pošteđen obožavalaca koji su ga pratili u stopu. Iste godine kupio je ogromnu palatu na obodu Memfisa u državi Tenesi, koju je nazvao Grejslend. Ova vila je sad mesto koje posećuju poštovaoci njegovog lika i dela. Američki istoričari koji su proučavali život Elvisa Prislija zaključili su da je on zbog siromašnog detinjstva pokazivao megalomanske osobine. On nikada nije kupio jedan automobil, nego bi uvek kupovao njih desetak odjednom. Ali nikada nije zaboravio šta znači živeti u bedi i zato se uvek trudio da pomaže drugima. Prijateljima je kupovao preskupe poklone, a jednom prilikom je siromašnoj starici koja je ostala bez doma kupio kuću. Davao je donacije dobrotvornim ustanovama i crkvi. Bio je vrlo religiozan.
Prislijeva karijera bila je prekinuta 1958. kada je regrutovan za odsluženje vojnog roka u Nemačku na dve godine. Tamo je upoznao mladu devojku Prisilu koja mu je postala žena, a kasnije i vrlo seksi filmska zvezda. Prisila je tada imala samo četrnaest godina. Bila je ćerka oficira u Elvisovoj jedinici, koji je naterao svog budućeg tasta da Prisilu pošalje u Memfis. Čim je završila svoje formalno obrazovanje, otišla je u školu za devojke, ali se sve vreme pripremala za svoje mesto uz pevača. Venčali su se kada je napunila dvadeset jednu godinu. Spisateljica Andrea Lav je u svojim tekstovima o njihovom ljubavnom životu otkrila da je Prisila zatrudnela tokom samog medenog meseca, i tačno devet meseci kasnije rodila se Liza Mari.
Dok je bio u vojsci, Elvisu je umrla majka i on od tog trenutka više nikada nije bio isti. Počeo je da uzima pilule za spavanje, na koje se brzo navikao. Nakon povratka iz vojske 1960. njegov menadžer je potpisao ugovor u Holivudu po kojem je Elvis bio dužan da svake godine snimi po tri filma. Prestao je da nastupa i u potpunosti se posvetio filmovima, koji su iz godine u godinu bili sve lošiji.
- To su filmovi u kojima južnjak prebije nekog momka pa mu onda peva. Ali i oni donose veliki profit - priznao je Elvis.
Tako je krenula i njegova uspešna filmska karijera u kojoj je snimio preko trideset filmova, uglavnom mjuzikla. Njegova publika je ta ostvarenja okarakterisala kao staromodna, dok su se na muzičkoj sceni pojavile još neke zvezde koje su nudile drugačiji stil, poput Dorsa i Grejful Deda. Ipak, ni to ga nije sprečilo da pravi hitove i upravo tada nastaju pesme: Viva Las Vegas, Little Les Conversation, In the Getto, Suspicious Minds koji su udarili temelje kvalitetnog rokenrola.
Tek 1968. kratkim bljeskom odgovorio je na izazov nove ere, nastupom u specijalnom TV šou programu gde se predstavio u najboljem izdanju, baš onako kako treba da zvuči i izgleda neko ko je s pravom poneo laskavu titulu kralja. Elvis je nosio crno kožno odelo i pevao stare hitove na nov način. Reakcije gledalaca bile su neverovatne. Već sutradan televiziji NBC, koja je prenosila šou, prispelo je preko šezdeset hiljada pisama obožavalaca. Tada se Prisli vratio živim nastupima i prestao da snima filmove. Godine 1971. postao je prvi rokenrol izvođač koji je dobio prestižnu nagradu Gremi za životno delo, ali njegov blistavi povratak trajao je kratko.
Njegovi mnogi privatni problemi počeli su da izlaze na površinu, zavisnost od lekova, nezadovoljstvo i bračni problemi, rezultirali su lošim koncertima. Kap koja je prelila čašu bio je definitivan razlaz sa suprugom Prisilom koja je njihovu ćerku odvela sa sobom. Prisila je često bila zapostavljana od strane supruga koji je pored nje imao dosta ljubavnica. Prisila je znala šta se događa, a život u kući u Grejslendu sve je više gušio. Razvod je ozvaničen 1972. godine. Šest godina od udaje ona je konačno bila slobodna, a kao utehu dobila je dva miliona dolara.
- Zabava je moj život, mislio sam da ona to razume kada se udala za mene. Volim da učinim ljude srećnim, a moj život je nesrećan i uništen - rekao je tada Prisli.
Ovaj prelomni trenutak u njegovom životu označio je početak definitivnog prepuštanja sudbini i drogama. Bio je svestan da se lagano ubija uzimanjem sitnih pilula, ali protiv toga nije mogao da se bori. Život mu se činio preteškim. Imao je milione obožavalaca, ali se osećao usamljenim. Bio je jedina prava američka pop ikona koja je 1973. ušla u istoriju televizije budući da je njegov čuveni nastup Aloha From Hawaii prvi koncert preko satelita prenošen u celom svetu. Ni to mu nije bilo dovoljno jer je njegov bahati način života uzimao svoj danak. Kralj je bez prestanka uzimao sedative, antidepresive i tablete za spavanje. Ponekad bi toliko konzumirao sedative da je jedva disao. Uzimao je kvejlud koji je u Holivudu poznat kao ljubavna droga i pomoćnicima je naređivao da mu pronađu doktora koji je bio voljan da mu prepiše te tablete. Kada jednom prilikom nisu uspeli u tome, po rečima njegovih asistenata, Elvis je skočio na sto, izvukao pištolj i rekao:
- Ako ja to hoću, kupiću celu prokletu apoteku! Dobiću šta hoću. A vama je bolje da shvatite da ćete biti ili na mojoj strani ili ćete biti protiv mene!
Koncerti su mu bili prave katastrofe, ponekad je reči pesama morao da čita na tabli koju su pridržavali pomoćnici, a često je pričao nepovezano. Slika u novinama i na plakatima bila je svetlosnim godinama daleko od one koju je svakog jutra video u svom ogledalu. Niko nije hteo, ali ni morao da mu kaže - to nije bila slika kralja.
Obožavaoci su mu ipak sve oprostili. Poslednji javni nastup imao je 26. juna 1977. godine u Indijanopolisu, a 16. avgusta iste godine je pronađen mrtav na podu svog kupatila u Grejslendu. Tada je imao 42 godine. Prislijeva poslednja devojka izjavila je kako je neposredno pred njegovu smrt pokušala da ga spreči da uzme drogu. Odbio je uz reči: Treba mi. Analizom krvi u njegovom telu pronađeno je deset vrsta droga.
Elvis je definitivno fenomen koji traje jer njegovoj popularnosti nije mogla da naudi ni smrt. On je i danas veoma popularan i milioni obožavalaca posećuju njegovu kuću svake godine. Njegova muzika uticala je na mnoge nove, mlade izvođače. Bez Elvisa ne bi bilo ni Bitlsa, a kamoli onih grupa i pojedinaca koji su nastali nadahnjujući se njihovom muzikom. Mnogi su o njemu govorili lepo, a neke rečenice poput one Frenka Sinatre još se prepričavaju: Ja sam samo pevač, Elvis je oličenje cele američke kulture.
Miljana Aksić
Tekst je objavljen u 226. broju magazina Story, 19. januara 2010. godine
