Američki glumac Lajam Nison priznao je da u prvim danima nakon smrti svoje supruge Nataše nije imao predstavu kako bi trebalo da se nosi sa gubitkom.
- Mislim da sam preživeo upravo zahvaljujući tome što sam bežao od svega. Neprekidno sam jurio za poslovima, njih je barem lako isplanirati. Tuga je, tako jedna čudna stvar na koju nije moguće pripremiti se. Čini vam se da je dovoljno samo se dobro isplakati, pa da sve prođe. Planirate da to bude baš tako, ali to nikako nije moguće. Samo vas odjednom strefi usred noći. Barem je kod mene bilo tako. Jednom prilikom, šetao sam se napolju osećajući se sasvim smireno, kada me je odjednom tresnulo. Kao da se nešto raspuknulo u mojim grudima – opisao je proces svog tugovanja pedesetosmogodišnji glumac.
Dve godine otkako je Nataša Ričardson stradala od teških povreda glave koje je zadobila u skijaškoj nesreći u Kanadi, Nison se prisetio tih nekoliko sati koje je proveo u bolnici čekajući vesti o stanju svoje voljene.
- Ušao sam u urgentni centar gde sam zatekao sedamdesetak ljudi slomljenih ruku, sa modricama ispod oka ili u nekoj sličnoj nevolji. Međutim, prvi put nakon tolikih godina, niko me nije prepoznao. Ni sestre, ni pacijenti. Niko. Prevalio sam toliki put, a oni nisu hteli da me puste kod nje da je vidim. Pokušavao sam da zamaknem iza ugla, da se nekako probijem znajući da je moja supruga negde tamo. Izvadio sam mobilni telefon, kada mi je prišao stražar koji mi je rekao da ne smem da ga koristim unutra. Taman što sam zaustio da ga pitam prepoznaje li me, neko ga je drugi pozvao i on je nestao s vidika. Tako sam izašao napolje na hladnoću pitajući se šta dalje da radim i kako da prođem kroz obezbeđenje. Onda sam ugledao dve medicinske sestre na pauzi za cigaretu i počeo da se šetam ispred njih. Srećom, jedna me je konačno prepoznala. Moram priznati da nikada u životu nisam osetio toliku zahvalnost što sam poznata ličnost. Ona me je uputila kako da uđem kroz zadnja vrata i kuda dalje da idem. Uspeo sam da stignem taman na vreme. Od tog momenta, moj život se u potpunosti preokrenuo. Tu su stajali svi ti mladi doktori koji su izgledali kao da nemaju više od osamnaest godina. Saopštili su mi najgore – opisao je užas koji je prolazio te večeri glumac koji sa preminulom Natašom ima sinove Majkla i Danijela.
