Novak Đoković priznao čime želi da mu se bave deca kad odrastu: Ja ću im biti mentor!

Naš teniser je ostvaren u ulozi oca, a kako usmerava svoje mališane, ispričao je.

 

Otkako su dobili Stefana i Taru, Jelena i Novak Đoković su fokusirani na njihovo odrastanje. Uprkos poslovnim obavezama koje imaju, ovaj uspešni bračni par daje sve od sebe da detinjstvo njihove dece bude bezbrižno.

 

Za nekoliko dana Stefan će napuniti četiri godine, dok njihova mezimica Tara ima svega godinu dana. No, iako su mali, naš najbolji teniser često dobija pitanje čime bi voleo da se njegovi naslednici bave kad porastu.

 

Jedinu stvar koju želim za svoju decu jeste da me za 10, 50 godina gledaju na isti način na koji me gledaju danas, da im se uvek nađem i da oni budu srećni u čemu god se pronađu i rade. Uz to da imamo neisrcpnu beskrajnu ljubav i podršku jedno prema drugima. To je jedina stvar koju ja želim. Šta god moj sin ili ćerka budu želeli da rade, ja ću se truditi da im budem najbolji mogući mentor i podrška da se u toj oblasti ostvare. Ne želim da im budem prepreka ili babaroga, da oni moraju da rade ono što sam ja radio - s osmehom na licu priča o svojim mališanima Novak Đoković.

 

Javnost je već mogla da vidi na društvenim mrežama da je mali Stefan zainteresovan za tenis, a Novak o tome kaže:

 

- Ako se desi da Stefan, koji je počeo da igra tenis, poželi da bude šampion, ja ću da uložim svaki napor, sve svoje znanje, iskustvo, veze, sve što sam naučio da on to ostvari. Trenutno u mom srcu ili u mojoj glavi ne postoji neka vrsta projekta za moje dete. Ali nikada neću insistirati da mora da se bavi tenisom - ističe Novak, i dodaje:

 

- Ako Stefan ili Tara kažu: „Ja želim da budem teniser ili teniserka”, ja ću reći: „Okej, super. Lakše će mi biti nego ako kažu da žele da budu glumci.

 

Đoković se osvrnuo i na to koliko današnje vreme donosi roditeljskih briga.

 

 

- Drugačiji smo roditelji sada nego kada smo imali samo sina. Sa našim sinom smo bili opterećeni da on mora da ima sve na određeni način, imali određeni predškolski program, svaki dan je morao da se poštuje, koji je stvarno fantastičan. Sa ćerkom prosto nemamo takav pristup. Nije suprotnost, ali jednostavno nas je život naterao, ona nas je naterala da se postavimo drugačije prema njoj. Samim tim, kada se jednog dana bude pojavila neka nova situacija mi ćemo se sa njom nositi na određeni način koji ćemo tada upoznati. Mi možemo samo da se spremimo, da ulažemo u sebe kao roditelji, ali neke stvari ne mogu da se predvide. Ne može čovek da se postavi isto u svakoj situaciji i da uvek bude maksimalno spreman jer ne znaš, to su deca. Svi ćemo da pravimo greške kao roditelji. Pravimo ih svaki dan. To je deo učenja kroz život - kaže Đoković.

 

 

Na pitanje kako će odreagovati ako Tara odluči da se bavi sportom u kojem ne može da da svoj maksimum i kako će joj objasniti da to nije za nju, Jelena Đoković objašnjava:

 

- Imam veliku sreću što u odgajanju naše dece učestvujemo Novak i ja, pa ne bi pritisak bio isključivo na meni. Ne osećam da bi ta odluka bila samo moja. Imam sreću da smo Novak i ja slični, ali u istu ruku i različiti. On poznaje sport, bio bi dobar mentor, razume svaki gubitak i poraz i bol koju nosi sport. Ja bih mogla da je posavetujem u stvarima koje su vezane za školu i za neke situacije koje sam ja proživela i koje me inspirišu.