Uprkos tome što je već zašla u sedmu deceniju života, srpskoj kreatorki Verici Rakočević (62) na savršeno izvajanoj figuri mogu da pozavide i mnoge dvadesetogodišnjakinje. Nošena iskustvom da za idealnu negu nije potrebno mnogo novca, niti da je za lepotu neophodna plastična hirurgija, ova šarmantna dizajnerka i danas pleni svojom zanosnom linijom kojom se posvećeno bavi već četrdeset godina. Tako je nedavno, prilikom dočeka Nove godine u
u Egiptu, Verica zablistala u kupaćem kostimu koji je istakao njene vretenaste mišiće, a osmeh na njenom licu govorio je koliko je srećna zbog toga što je posle brojnih obaveza tokom prethodne godine sebi konačno priuštila ispunjavanje svih kaprica i potpunu relaksaciju.
- Ne verujem da bi ijedna žena volela da bude na mom mestu jer je u Srbiji veoma teško trajati dvadeset sedam godina – ističe Verica.
- Svima onima koji misle da su u mojoj nezi zastupljene preskupe kreme i masaže, moram da kažem kako ništa od toga nije istina. Zapravo, mislim da je suština u tome što već četrdeset godina vežbam sa malim pauzama. Umereno vodim računa šta jedem, ali to ne znači da mi ne dolaze dani kada se najedem čvaraka, sarme i kupusa. Takva jela obožavam, pošto nisam iz one otmene kategorije koja jede losos, kavijar i pije šampanjac. Ako pijem, konzumiram rakiju od dunje ili kajsije i suštinski volim sve ono čega se džet-set grozi. A kada moram da se suzdržavam od svega toga, onda sam na voću i povrću. Nisam od onih žena koje govore da ne drže dijetu, već se i te kako mučim – iskrena je čuvena dizajnerka koja ni u svoju negu nije uvrstila skupocene preparate poznatih svetskih brendova.
- Negujem se, ali onim najprostijim sredstvima. Jednom nedeljno na celo telo namažem Pavlovićevu mast, a pošto imam privilegiju da živim sama, posle toga oblačim pamučnu pidžamu. Koristim božanstvenu Abi penu od propolisa i pantenola koja košta četiristo pedeset dinara i s njom negujem svoje telo. Imam privilegiju da sam nasledila dobru kožu i uprkos pričama kako sam se podvrgla plastičnim operacijama, moram sve da razočaram i kažem kako ih ponajmanje ima kada je o meni reč. Mislim da je najbitniji pozitivan odnos prema ljudima, životu i svetu jer ako ste zli i pakosni, fizička lepota se transformiše u ružnoću. Uvek se držim izreke da do četrdesete imate lice kako vam je Bog dao, a posle toga onakvo kakvo ste zaslužili – otkriva kreatorka koja poslednjih dana sumira utiske sa dalekog putovanja u Egipat gde je, kao i prethodnu, i 2011. dočekala na 38 stepeni Celzijusa.
- Na odmoru sam upoznala gospodina Patera Džudžašvilija i njegovu suprugu, a nakon što sam im objasnila čime se bavim, on je potražio moj rad na Internetu. S obzirom na to da njegova ćerka poseduje veliku prodavnicu u Dubilisu gde prodaje modele čuvenih kreatora poput Aleksandra Mekvina i Iv Sen Lorana, poslao joj je mejl sa linkom mog sajta i ona se oduševila, pa smo sada u pregovorima o saradnji. Ne volim da pričam unapred jer je naša modna scena prepuna bajki, aviona, kamiona i kojekakvih nebuloznih priča pa je zbog toga u mojim izjavama uvek sve realno. Bilo bi super ako dođe do naše saradnje, ali dok se to ne desi, nemam nameru da ulažem ni u jednu Nedelju mode bilo gde u svetu, ukoliko za to ne postoji tržište. Sada se više bavim pregovorima sa tržnim centrom Kamelija iz Kotora, gde su došli na ideju da se u jednoj multibrend radnji pojavi moja kolekcija. Iskustvo me je naučilo da pre otvaranja svakog objekta moram precizno da ispitam tržište jer je najgore kada se radnja vrlo brzo zatvori – zaključuje Verica koja se još nije zasitila novih poslovnih poduhvata.
Ksenija Konić
