"Volela bi da čujem šta ljudi prvo pomisle kad čuju žena fudbalera?
Ona je supruga fudbalera španske Primere Rajka Brežančića, Gordana Brežančić i kako kaže, njegove utakmice često gleda sa rukama na očima zbog straha od nove povrede.
Ona je supruga fudbalera španske Primere Rajka Brežančića, Gordana Brežančić i kako kaže, njegove utakmice često gleda sa rukama na očima zbog straha od nove povrede.
Volela bi da čujem šta ljudi prvo pomisle kad čuju žena fudbalera? Sigurna sam da su to novac, skupa garderoba, auto, letovanja. Ja sam dokaz, a postoji još nas 'običnih' kojima su bitnije druge stvari. Nemamo dadilje i vodimo decu sa nama na odmore. Po ceo dan ih čuvam i radim po kući. Nisam ih rodila da ih dam u ruke nepoznatim ženama, da ih ostavljam kod baba i deda i da ih drugi vaspitavaju".
U jednom periodu pucao mu je mišić na svaka dva meseca, a otečeni zglobovi i ogrebotine po telu su svakodnevnica.
"Svaka utakmica iscrpljuje i često pokrijem oči dok ih gledam, jer je za mene svaka njegova povreda nova rana na srcu".
Njih dvoje su se zavoleli u Srbiji dok je igrao za nižerazredni klub. Posle se pokazao u prvoligašima Partizanu i Čukaričkom odakle prelazi u Holandiju, pa Španiju. Tu je njegova Ueska prvi put u istoriji kluba ušla u najjaču ligu te zemlje - Primeru.
On godišnje minimum dva meseca u kontinuitetu nije sa nama zbog priprema, a naravno i tokom godine zbog redovnih utakmica i treninga. Taj novac koji zarađuje oduzima nam dragocene trenutke, propušta dosta u odrastanju naše dece. Ja kuvam, sređujem i peglam kao i sve druge žene. Po ceo dan čuvam decu i radim po kući. Često se selimo, koferi su nam uvek spremni. Korak po korak, stigli smo do španske Primere i jako sam ponosna na svog supruga i na našu porodicu. Da on nije brižan i da me ne razume, nikad ne bi postigi to sve. Podrška sam mu, ali i on je meni", iskrena je Goca.
Kaže da ne pokazuju raskoš na društvenim mrežama, jer to nije njihova suština.
"Uživamo sa decom u parku, koristimo svaki slobodan trenutak da provedemo zajedno, jer je to najvrednije na svetu. Možda je teže sad dok su mali, ali njihovi osmesi i ljubav muža daju mi snagu".
Gordana misli da upravo slike po društvenim mrežama stvaraju zabunu o ženama fudbalera.
Postoje žene fudbalera koje su doterane od ujutru i pokazuju gde idu i sa kim piju kafu, ali tu smo i mi, kojima nisu materijalno i površno prioritet. Meni društvene mreže služe kao nekadašnji dnevnici da upišem i zapamtim neki doživljaj. U par rečenica deluje lako i lepo živeti uz fudbalera, ali to je život pun padova i dizanja, suza, rastanaka i sastanaka".
Ništa od ovoga Goca ne govori da bi se žalila, već da drugi put svako razmisli kad sudi o ženama fudbalera.
Mnogo je šetnji sa svojom decom provela po stranim zemljama u kojima nije imala prijatelje inije govorila njihov jezik.
Vraćala sam se toliko puta usamljena kući, željna Srbije, mojih roditelja i drugarica. Jednom je našoj ćerkici iznenada pozlilo i zadržali su je u bolnici, a ja sam ostala sa njom dok je trogodišnji sin bio sam kod kuće, jer je Rajko imao obaveze. To su najteži sati u životu. I dalje sam željna svojih, ali zavolela sam Španiju i prihvatila vremenom takav život".
S druge strane, kaže Gordana "najlepši je osećaj kad se sve isplati, kada gledaš i slušaš kako ceo stadion na pomen imena tvog supruga aplaudira. Shvatiš da vredi boriti se".
NE PROPUSTITE
