Poput operskih arija koje je maestralno izvodila širom sveta, životni put prvakinje opere Narodnog pozorišta Dragane del Monako (47) bio je prepun obrta i borbi iz kojih je uspevala da izađe uzdignute glave. Tokom bogate karijere pevala je u teatrima La Fenice u Veneciji, Filarmonico u Veroni, Massimo u Palermu, Real u Madridu, Velikom teatru u Varšavi, a četiri godine bila je i stalni gost opere u Bonu. Danas važi za zvezdu opere u Kairu u čijoj je produkciji nedavno učestvovala u svetskom spektaklu, operi Aida, ispred same Keopsove piramide. Ipak, ova prelepa dama oduvek je mnogo više pažnje posvećivala vaspitanju sina Pavla Maria (17) kojeg je nakon razvoda od operskog reditelja Klaudija del Monaka sa puno ljubavi podizala sama. Iako nerado govori za medije, srpska primadona u intervjuu za Story iskreno priča zbog čega se oseća skrajnuto u sopstvenoj zemlji, ali i koliko joj je ljubav važna iako u njoj nikada ne pravi kompromise.
Story: Kakve utiske nosite iz Egipta?
- Izvođenje Aide ispred Keopsove piramide posle osam godina bilo je nešto posebno jer je na sceni bilo dve stotine učesnika i hiljade ljudi u publici. Imala sam čast da pevam na samoj premijeri, kao i poslednju predstavu 10. oktobra na sam rođendan Đuzepea Verdija. Naježim se kada o tome pričam jer je to velika čast za svakog umetnika.
Story: Osećate li to kao vašu veliku profesionalnu pobedu?
- Ne, jer nikada nisam svoju profesiju gledala kao takmičenje. Nemam tu crtu u sebi, bez obzira na sve što sam postigla. Kroz celu svoju karijeru osećam se povlašćeno što mi je dat takav božiji dar jer ne može svako da bude operski pevač.
Story: Kako ste uspeli da u Egiptu postanete omiljena operska zvezda?
- Kada sam prvi put pre dve godine otišla da pevam ulogu Amneris u operi Aida, momentalno sam bila primljena, a publika je u najtežem četvrtom činu koji se zove Sudnica, ustala na noge i krenula da mi aplaudira. Pevati Aidu usred Egipta nešto je posebno. Nakon što su samo zbog mene u martu ove godine na svoj repertoar posle osamnaest godina postavili i Karmen po kojoj sam poznata u čitavom svetu, postala sam na neki način zvezda u Kairu.
Story: Imate li utisak da taj vaš veliki uspeh nije naišao na adekvatan odjek u Srbiji?
- Naravno da mi je to bolno. U mojoj profesiji nema toliko novca kao u sportu, ali ne želim da verujem da u Srbiji kultura nije važna. Možda bismo, da je drugačije, imali mirniju omladinu i bolje vaspitanu decu. Pojedini političari često se viđaju na rok i folk koncertima, a teško mogu da se setim kada sam nekog od njih videla u operi.
Story: Osećate li se skrajnuto u sopstvenoj zemlji?
- Beograd i naša kulturna sredina ne vole uspeh. Kod nas najbolje prolaze osrednji umetnici i oni koji su udruženi u raznim klanovima. Ja sam neko ko se ni javno ni tajno nije bavio politikom ili pripadao klanovima. Takva mi je priroda. Svesna sam svojih uspeha i dostignuća, kao i svojih honorara, pa mogu da razumem da mnogima to ne odgovara. Divim se kolegama koji žive od plate koju imaju u Srbiji jer je to ispod svakog ljudskog dostojanstva.
Story: Zbog čega ste se onda vratili u Srbiju 1993. godine?
- Pevala sam mnogo u Italiji i Nemačkoj, a onda sam se udala i rodila sina Pavla u Rimu gde sam živela sa tadašnjim mužem. Nisam mnogo pričala o tome, ali i u Italiji je devedesetih godina bilo teško biti Srbin. Kada bi čuli kako pevam i tečno govorim nekoliko stranih jezika, često su me pitali: Jesi li sigurna da si baš iz Srbije? Sve mi je to postalo veoma zamorno, a u međuvremenu je i moj brak pukao. Vratila sam se u svoju zemlju nastavljajući borbu za normalan život i vaspitanje sina jer je ceo taj posao spao na mene, i materijalno i odgovorno.
Story: Jeste li se umorili od putovanja i života po hotelima?
- Imala sam dve faze u životu kada sam se umorila, ali sad kao da imam neku novu snagu. Mislim da je to zbog toga što će moj sin uskoro napuniti osamnaest godina i prošao je najgori period kada sam se lomila zbog majčinstva i posla. Nisam isključivo fan opere, ali nju volim iznad svega jer me uznosi do nebeskih visina. Ipak, dovoljno sam racionalna da nisam zavisna od aplauza. Svesna sam i da će jednog dana svemu tome doći kraj jer mislim da je pitanje dobrog ukusa koliko dugo treba biti sa sceni. Ali, rano je da pričam o tome.
Story: Imate li osećaj da ste zbog zahtevne profesije propustili deo života?
- Nikada sebi nisam dozvolila da profesija bude smisao mog postojanja. Objektivno, život mi je mnogo dao i zahvalna sam za sve što imam i što jesam. Videla sam ceo svet, imam divno dete, sestru i mamu, kao i pregršt divnih prijatelja. Kao mala želela sam da budem doktor i nisam ni slutila gde će me odvesti život.
Story: Kako ste proslavili svoj 47. rođendan u Egiptu?
- Od direkcije Opere u Kairu dobila sam veliku korpu cveća, a sa kolegama sam uživala u gradu i večeri u libanskom restoranu. Sin Pavle me je prvi pozvao i poželeo nešto dosta neobično - da se udam! (Smeh)
Story: Da li ste vi to ikada poželeli?
- Uopšte nemam stav, i ovako savršeno dobro funkcionišem. Ako se pojavi neko poseban ili ako se tako ludo zaljubim, sve je moguće. Ne pravim planove, a život jeste nepredvidiv.
Story: Kako se nosite sa godinama?
- Lepota mi je često odmogla u životu zbog raznih predrasuda, zato mi je mnogo bitnije ono što sam uložila u svoju edukaciju i duhovnost. Godine su mi donele samo boljitak u svakom smislu, tako da nemam problem sa njima. Trudim se da živim zdravo, a neki prijatelji kažu da sam preterano stroga. Nažalost ne vežbam, ali dosta šetam i planiram da krenem na jogu.
Story: Jeste li strahovali zbog prvih bora i znakova starenja?
- Oduvek koristim najbolje kreme jer je to stvar kulture i nega je bitnija od šminke. Nisam se podvrgla nikakvim estetskim intervencijama. Jedan od mojih najboljih prijatelja je čuveni estetski hirurg koji mi često u šali kaže: Hajde da te doteramo, ali mislim da to neću uraditi. Užasavam se ideje da imam neka strana tela ili hemiju u organizmu. Lice mi služi za izraz u pozorištu i ne mogu da zamislim da to oštetim zbog neke ispeglane bore. Na svu sreću nemam ih mnogo zahvaljujući genetici, ali najbitnije je da nemam problem da budem savršena.
Story: Zbog čega se retko pojavljujete u javnosti?
- Zbog svoje prirode. Smatram da živim povlašćen život jer živim onako kako hoću, a to ima svoju cenu i neviđene prednosti. Ne osećam se dužnom da činim ustupke ili se dokazujem. Džet-set svet u Beogradu nije ono za šta se predstavlja i ja se ne pronalazim u njemu.
Story: Kako negujete odnos sa sinom?
- On je od mene dobio bezuslovnu ljubav i oduvek je znao da je prva i najvažnija osoba u mom životu. Mnogo sam ga mazila što mu je ulilo emotivnu stabilnost koja je baza za sve. Vaspitati dete i napraviti od njega čoveka velika je stvar, pogotovo ako to sami činite. Nas dvoje smo veoma vezani jer smo od njegove treće godine sami.
Story: Čemu ste ga učili?
- Da je bitno što je voljen i obožavan, da stekne veliku ljubav prema umetnosti i da na svakom koraku prepozna lepo. Ali, i da nije poseban zbog toga što je rođen u porodici u kojoj jeste i da mora sam da se bori. Zbog toga ne idem u njegovu školu i ne pomažem mu svojim uticajem jer bi to bilo kontraproduktivno. Pokušavam da ga naučim i da se ničeg ne boji jer ne želim da bude mamin sin koji neće umeti da vodi samostalan život. Ne mislim da sam savršena majka, ali radila sam najbolje što sam mogla i znala. Znam da će se naši životi formalno razdvojiti za koju godinu i biće mi veoma teško. Zbog toga već sada polako pripremam sebe, znajući da sam mu dala sve što sam mogla.
Story: Strepite li zbog toga što je krenuo vašim stopama?
- Pavle je rekao da želi da postane najbolji tenor na svetu, ali polako uviđa koliko je teška naša profesija. Njegov glas se fantastično razvija, iako ima samo sedamnaest godina. Mogu samo da ga podržim, znajući šta ga sve strašno čeka jer ima veliki teret imena i prezimena koje nosi i steći će sve prijatelje i neprijatelje naših dveju porodica. Sigurno je da ga neću prerano gurati u to dok ne sazri kao ličnost jer je scena teška.
Story: Jeste li zadovoljni u kakvog čoveka je izrastao?
- Zadovoljna sam jer imati dete za mene je nešto najlepše na svetu. Doneo mi je mnogo radosti u životu, a svaki slobodan trenutak provela sam sa njim i svesno sam sebe stavila u drugi plan. Nikada nisam sanjala da ću postati ovo što sam sad, ali sam kao devojčica uvek videla sebe kao mamu. Želela sam da imam mnogo dece, ali život mi je namenio drugu sudbinu.
Story: Ume li Pavle nekada da vas kritikuje?
- Da, jer je sada u godinama kada vidi i neke moje mane. Povremeno ume da mi objašnjava kako se svet menja, a ja se naoružam strpljenjem i slušam jer pokušavam da razumem njegovu generaciju. Imam sreće da moja sestra Jelena ima dva mala sina koji su sada meta pažnje, a ja sam jedna srećna tetka.
Story: Koliko vam je važna ljubav?
- Veoma mi je važna i uvek sam bila voljena žena. Imala sam sreću da sam poznavala ljude koji su kvalitetni i koji su me voleli ne zbog onog što predstavljam, već zbog onog što jesam.
Story: Jeste li zahtevni kao žena?
- Iskreno, jesam jer sam veoma kompleksna osoba. Živeti sa mnom i mojom profesijom nije lako. Samo velika ljubav može da istoleriše da me nema po mesec dana, a da se zadrži poverenje. Ljudi iz operskog sveta ne prave avanture na putovanjima jer je to nespojivo sa našom profesijom. Drugo, veoma nam je teško da nađemo prave i sebi kompatibilne osobe. A pametan čovek neće da žrtvuje tako nešto i dovodi svoj odnos u pitanje. Nikada se nisam time bavila, a smatram da nije lepo povređivati ljude.
Story: Ne pristajete na kompromise kada je reč o emocijama?
- U periodima kada sam bila sama, to je bio moj izbor, a meni nije neophodan partner da bih znala ko sam. Mogu da živim sama, ali lepše, slađe i teže je živeti udvoje. Za mene su emocije glavni okidač kada ću biti sa nekim i to je jedino pravilo, ne postoji ništa drugo što može za nekoga da me veže. Ne pravim tu kompromise, ali ne mogu da se požalim jer je bilo i ima lepih stvari u mom životu.
Story: Znači li to da ste sada emotivno ispunjeni?
- Apsolutno sam srećna i emotivno ispunjena. Zar se ne vidi! (Smeh)
Story: Šta vam je bitno kod muškarca i šta mora da poseduje da bi vas osvojio?
- Kada bih pričala racionalno, spisak bi bio poduži, ali kada se zaljubite on može da nema ni pola od toga jer krenete srcem. Moj čuveni CD se zove Nezahvalno srce jer ono jeste takvo, a ja idem za njim. Za mene je najlepša stvar da volim jer kriterijumi se sa godinama povećavaju pa ne možete svakoga ni da volite. Ako već nađem nekoga, to je za mene najveći dar koji mogu da dobijem i nema veće sreće. Naravno, podrazumeva se da to bude obostrano. Ja sam neko ko ume vrlo dugo da voli i uvek posle rastanaka dugo i iskreno patim jer kod mene ništa nije površno. Ako već zavolim nekoga, to znači da ima kvalitete koji su mi u tom trenutku bili potrebni. A potrebno mi je da me neko mnogo voli. Bitno je da nisam nikada nečiju ljubav zloupotrebila.
Story: Postoji li nešto zbog čega se kajete ili ste u potpunosti zadovoljni svojim životom?
- Ne kajem se ni zbog čega. Da neke stvari nisam uradila pogrešno, a bilo ih je, danas ne bih bila ovde gde jesam. Loša iskustva koja sam imala u životu odavno ne tretiram kao traumu, već kao lekciju koju sam morala da dobijem da bih napredovala dalje.
Jelena Kulović
