Koleginica sa klase, prijateljica, drug, Nataša Ninković, svojim govorom dodatno je učinila da sala JDP-a zanemi usled komemoracije našeg velikana.
Glumac Nebojša Glogovac biće sahranjen danas, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju, u istom redu gde se nalaze i grobovi Dragana Gage Nikolića i Velimira Bate Živojinovića.
Pored mnogobrojnih kolega koji su se oprostili od velikoh Nebojše Glogovca, govor njegove prijateljice, koleginice sa klase, Nataše Ninkovič, bio je jedan od najpotresnijih.
Od prvog trenutka na našoj klasi se nije postavljalo pitanja da li si ti ona pravi, da li si ti onaj predodređeni. Bilo je samo pitanje koliko daleko i koliko visoko ćeš moći da odeš. Svedoci smo da si svojim talentom, brzinom, istinom koju si nosio u sebi, dodirnuo sama nebesa. Da si prostor oko sebe činio intimnijim, dubljim, smislenijim i da smo bili privilegovani. Nikada nismo ni sanjali da će sve to biti ovako kratko. Kada se osvrnemo šta si nam sve ostavio iza sebe u amanet, pomisli čovek to je previše, nesagledivo je, nemerljivo...A kada pomislimo koliko još suza, zagrljaja nas lišavaš svojim odlaskom imamo pravo da kažemo: "Nije fer, prerano je. Nepravedno. Bolno." - rekla je Nataša i jedva uspevala da obuzda emocije, a onda nastavila:
- Svakako prebrzo je druže moj. Pokazao si nam kako se izgara za istinu, kako se ide do kraja. Kako se prezire laž. Kako stvari treba nazivati pravim imenima. Pokazao si nam kako se može biti čuvar tradicije, a opet biti gladan za novim, drugačijim. Pokazao si nam kako se može biti direktan i oštar. Jednom rečju svoj svašta imamo da kažemo, ali upozorava nas tvoja mera dobrog ukusa, tako da, kao što vidiš, dobro se družim druže moj. Iako bi ti sada skupio one tvoje oči i rekao:"Možeš ti to bolje Nale". Ali ja se sada neću uvrediti, kao obično, nego ću ti reći: "Putuj vojvodo naš, putuj s mirom. Ti si svoje snove sanjao poput deteta. Glgi možda je svet još uvek čaroban i lep, ali pesma u nama nikada više neće biti ista. Vole te tvoji...
NE PROPUSTITE
