Kontroverzni umetnik i dadaista, pod pseudonimom R. Mat (R. Mutt) na izložbu Društva nezavisnih umetnika 1917, poslao je pisoar nazvan "Fontana". Tekuće godine svet je obeležio 130 godina od rođenja genija koji je "svetu udario šamar"...
Zbog provokativnog sadržaja (ali i naziva), dela Marsela Dišana bila su odbijana u mnogim galerijama. Ipak, kontroverzni genijalac bio je jedan od prvih umetnika koji su već postojeće stvari koristili u svijim delima (ready-mades), koja su svakako privlačila pažnju. Baš kao i "Fontana" - pisoar koji je kupio, potpisao kao "R. Mat" aludirajući na ime firmu koja je proizvodila pisoare, a zatim ga predao na izložbu gde je i sam bio u žiriju. Možda delo nije bilo izloženo, ali dospelo je u medije, jer do tada niko ništa slično nije video. To je bila "njegova karta" ka zvezdama!
Rođen je 28. jula 1887. godine blizu Blenvila u Normandiji kao Anri Robert Marsel Dišan, jedan je od najuticajnijih umetnika dvadesetog veka. Njegov kritički stav prema uslovima pod kojima se umetnost stvara i predstavlja aktuelan je i danas. On je umetnik koji je najglasnije odgovorio na promene koje je u svet umetnosti donela industrijska era.
Ono što imam na umu jeste da umetnost može biti loša, dobra ili ravnodušna, ali bilo koji pridev da upotrebimo, morali bismo da je nazovemo umetnošću, jer loša umetnost još uvek jeste umetnost, isto onako kao što je loša emocija i dalje emocija. Otuda, kada upućujem na ‘koeficijent umetnosti' razume se da ne upućujem samo na veliku umetnost, već da pokušavam da opišem subjektivni mehanizam koji proizvodi umetnost u sirovom stanju – a l’etat brut – loše, dobro ili ravnodušno", govorio je Dišan.
Crtanje je učio od profesora koji je neuspešno pokušao da svoje studente zaštiti od impresionizma, ali pravi Dišanov mentor je u stvari bio njegov brat Žak Vijon, čiji je stil uskoro počeo da imitira. Sa 14 godina je već radio prve ozbiljne portrete svoje sestre i pejzaže u imresionističkom stilu. Studirao je umetnost na Akademiji Žilijen od 1904. do 1905. godine, ali je više vremena provodio igrajući bilijar i crtajući stripove.
Zahvaljujući bratu Žaku, izlagao je na Salonu 1908. godine a naredne se priključio "Salonu nezavisnih". Dišanove slike sa Salona kritikovao je Apoliner nazivajući ih "veoma ružnim aktovima" ali se i pored toga među njima rodilo dugogodišnje prijateljstvo. Nešto kasnije se sprijateljio i sa umetnikom Pikabijom koji mu je otkrio čari brzih automobila i života na visokoj nozi. Izložba futurista 1912. godine pomogla je Dišanu da definiše svoje stavove, iako je težio suprotnoj krajnosti u odnosu na futuriste i na njihovu "estetiku mašine". To leto proveo je slikajući mašine koje je sam stvorio.
Čovek jači od smrti, umetnik veći od dela...
Na Dišanovim slikama, organsko postaje mehanizovano, a ljudsko meso zamenjeno cevima, ventilima, cilindrima. Da bi se opisalo to Dišanovo kombinovanje kasnije je smišljen izraz "metalomorfno". Iako je sumnjao u legitimnost tradicionalnog slikarstva i skulpture, a ratovao i sa kubizmom, Dišan je ipak stvarao vizuelno zavodljiva dela. To saznanje će ga naterati da sa samo 25 godina napusti slikarstvo.
U Njujorku su 1912. godine tekle pripreme za Armori šou pa su organizatori izabrali u Parizu i četiri dela Mersela Dišana. Jedno od tih dela bilo je i "Kralja i kraljicu ometaju brzi aktovi", koje je u Njujorku izazvalo pravi skanda. Uprkos napadima štampe, sve četiri slike su prodate i Dišan je postao slavan preko noći. U međuvremenu, nastavio je da eksperimentiše kako bi postigao novu umetničku formu koja se zasniva na svakodnevnim temama.
Tako je nastao i njegov "redimejd", za koji je Andre Breton rekao da je to "industrijski proizveden objekat koji je umetnikov izbor podigao na umetnički nivo", a sam Dišan je tvrdio da je birao predmete potpuno ravnodušno. Ovi predmeti su pokazivali da se umetničko delo može stvoriti od bilo čega, sa malom ili nikakvom "doradom". Tako je 1917. godine na izložbi u Njujorku Dišan izložio keramički pisoar i nazvao ga "Fontana".
Moj pisoar 'Fontana' proistekao je iz ideje da se izvede eksperiment u vezi sa ukusom: trebalo je odabrati predmet koji ima najmanje izgleda da se dopadne. Malobrojni su oni koji će reći da je pisoar divan. Opasnost koju treba izbeći leži u estetskom užitku, ali ljude je moguće naterati da progutaju bilo šta", rekao je tada Dišan.
Predmet je odbijen od strane komisije koja bira radove za jednu izložbu, uz opravdanje da je "Fontana možda vrlo korisna tamo gde joj je mesto, ali njoj nije mesto na umetničkoj izložbi i ona nije umetničko delo ni po jednoj definiciji", ali se Dišanova poruka zauvek urezuje u umove. Bio je poznat i po tome što se zaabavljao tako što je docrtavao čuvenu "Mona Lizu", koju je nazvao L.H.O.O.Q.
Kada se ova francuska slova izgovore, zvuče kao rečenica "Elle a chaud au cul" ( Ona ima vrelo du*e).
Uvek je provocirao, pa tako i danas važi za velikog provokatora. Ipak, to je čovek koji je tražio da mu na grobu piše:
Osim toga, uvek su drugi ti koji umiru."
