U Hilandaru bih mogao da provedem ceo život, siguran sam u to. Tamo sam dobio svoju monašku odoru, radio sam u vinogradu i u kuhinji, pripremao drva...
Branislav Lečić bio je na korak da digne ruke od glume i da se zamonaši u manastiru Hilandar na Svetoj gori. On je čak u zadužbini dinastije Nemanjića tri meseca živeo kao monah!
Prvi put u javnosti nakon razvoda: Branislav Lečić u društvu poznate pevačice
Leka je za Kurir otkrio da mu nije padalo teško da radi na manastirskom imanju i u kuhinji i da bi i sada mogao da se ponovo okuša u svemu tome. Kada se odlučio na ovu avanturu 1991, imao je tek 33 godine, a jedina satisfakcija bila mu je da upozna svoju religiju.
Izučava duhovnost
U Hilandar sam došao s ambicijom da tamo ostanem duže vreme. Nisam mogao da predvidim koliko, ali sam dobio odobrenje beogradske patrijaršije da ne budem turista nego jedan od iskušenika. Vreme sam provodio s monasima, nisam izlazio iz njihovog kruga. Imao sam svoju monašku odoru, radio sam u vinogradu i u kuhinji, pripremao drva i sve ostalo što je bilo potrebno. Tada sam imao 33 godine, to je bilo pet godina pre nego što sam se oženio prvom suprugom - ispričao je glumac.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Danas, 26 godina kasnije, nakon drugog razvoda s Ninom Radulović, Lečić kaže da bi bez problema mogao da se zamonaši, i to trajno, ukoliko oseti potrebu za tim.
Otišao sam u Hilandar zato što je to duhovno mesto pravoslavne vere, kojoj mi pripadamo. Pošao sam od toga da izučavanje duhovnosti mora da počne od mesta gde ste rođeni. Ja sam rođen u Srbiji, ona je moja majka, zemlja koju volim i pripada korpusu pravoslavne religije. Zato sam morao da odem na sva ta sveta mesta kako bih osetio tu njihovu energiju. Hilandar je mesto gde bih mogao da provedem ceo život, siguran sam da bih mogao da živim monaškim životom - rekao je Branislav.
Surova stvarnost
Vreme provedeno u manastiru, gde važe posebna pravila za Lečića, bilo je bogato iskustvo koje mu je pomoglo da se bolje snađe po povratku u surovu stvarnost kakva je bila devedesetih na ovim prostorima.
- Kada sam se vratio, video sam da se u Srbiji nešto čudno, vrlo loše dešava. Onda se dogodio 9. mart. Bio sam na ulicama, pred vodenim šmrkovima, tenkovima - prisetio se Leka svog učešća u demonstracijama protiv Miloševićevog režima.
