Osnovne škole seća se kao pakla

Otvoreno pismo Jelene Karleuše: Nadam se da je živ i zdrav, nikada ga nisam zaboravila

1

Jelena Karleuša u borbi protiv vršnjačkog nasilja u otvorenom pismu javnosti poručila je da je "vrlo za to da se kažnjavaju i maloletni delikventi i zaposleni u školi koji ne reaguju" kao i "roditelji koji su odgovorni za ponašanje te dece".

foto: Dragana Udovičić
foto: Dragana Udovičić

Jelena Karleuša pismo je zaključila uzvikom da hitni zakoni moraju biti doneti, pošto je pričom iz detinjstva obrazložila koliko je strašno vršnjačko nasilje.


I sama bila žrtva: Opaka borba Jelene Karleuše

Zbog lošeg iskustva koje sam imala, moju decu sam upisala u privatnu školu jer smatram da su veoma osetljive i da nisu jake kao njihova mama u istom tom dobu", navela je Jelena Karleuša.

foto: Dragana Udovičić

Pismo vam prenosimo u celosti.

Deco, pročitajte!

 

Bila sam izuzetno visoka devojčica u osnovnoj skoli, delovala sam starije, tako da sam bila stalno na meti dece iz starijih razreda. Uglavnom agresivnih dečaka. Moje čudno prezime je takođe bilo problem. Pošto sam bila izuzetno hrabra devojčica, nasilnici su mi prilazili grupno na odmoru. Nikako pojedinačno. To je njihov način. Okruže žrtvu i kreće maltretiranje.

 

Mene su šutirali i čupali za dugu kosu, pljuvali i vređali. Niko mi od druge dece nije pomagao, a ja po nekom nepisanom dečijem pravilu, nisam govorila ni nastavnicima ni roditeljima. Odlučila sam da se borim i izborim sama.

 

U odeljenju u koje sam išla imali smo i dva autistična deteta, Jelenu i Nenada. Bila sam jedna vrsta zaštitnika te dece koju su takođe maltretirali pa sam i zbog njih dobijala batine na odmoru. Najviše je stradao Nenad kome je od udaraca pesnicom u glavu tekla krv iz ušiju dok je on vrištao! Pošto sam jedina htela da mu brišem krv, deca su se smejala i govorila da smo muž i žena. Jednom prilikom posle žestokog maltretiranja Nenada pre časa, kada je učiteljica Sonja ušla u učionicu, podigla sam dva prsta i ispričala ko ga je sve tukao i kako. Učiteljica nije učinila ništa, a mene su mali skotovi za kaznu napali, šutirali i pljuvali na prvom sledećem odmoru. Osnovne škole se sećam kao pakla.

 

Kad sam krenula u prvi razred gimnazije, imala sam vec 180 centimetara i izgledala sam kao plavokosi vanzemaljac. Svaki prilazak školskom dvorištu punom dece je bio stresan. Toliko stresan da me je majka ispisala posle izvesnog vremena i promenila sam školu. Ubrzo sam snimila prvi album i moj život ja krenuo dalje. Nekog bi to sve slomilo, mene je srećom ojačalo.

 

Zbog lošeg iskustva koje sam imala, moju decu sam upisala u privatnu školu jer smatram da su veoma osetljive i da nisu jake kao njihova mama u istom tom dobu.

 

Evo i poruka za Nenada K, nadam se da je živ i zdrav, žao mi je što je preživeo grozno višegodišnje mučenje i žao mi je sto više nisam učinila da ga zaštitim. Nikada ga nisam zaboravila. Njegovo mučenje je lajtmotiv mog detinjstva.

 

Zbog sve ugrožene dece, koja nisu borbena i jaka kao ja što sam bila, podižem glas za njih! Ovo je veliki društveni problem koji dolazi iz kuće,jer su deca napadači slika i prilika roditelja koji su ih takvim napravili! Vrlo sam za to da se kažnjavaju i maloletni delikventi i zaposleni u školi koji ne reaguju i roditelji koji su odgovorni za ponašanje te dece! Moraju da se donesu hitni zakoni!", poručila je Jelena.

 

makonda-tracker