Priča o porodici Anjeli ima sve elemente holivudskih filmova. Od prevare, osvete, smrti, tragedije, upakovano u luksuzan način života koji je Italija obožavala i mrzela u isto vreme...
Đani Anjeli je bez sumnje bio heroj italijanske ekonomije, simbol kapitalizma i magnat koji je zapošljavao 60 hiljada ljudi i učinio Fijat najprepoznatljivijim italijanskim izvoznim proizvodom.
Anjelijevi u svom vlasništvu i danas imaju nacionalni ponos - fudbalski klub Juventus, što ih je dodatno pozicioniralo kao neslužbenu kraljevsku porodicu tešku 3,1 milijardu dolara. Pored poslovnih uspeha Đani je privlačio pažnju svojim stilom pomoću kog je dospeo na listu najbolje odevenih muškaraca svih vremena. Njegova odela po meri, uvek začinjena nekim posebnim dodatkom, poput svilenih marama u bojama, učinila su ga stilskom ikonom i inspiracijom za brojne dizajnere poput Nina Čerutija koji ga je stavio odmah pored Džona Kenedija i Džejmsa Bonda.
Iako je bio oženjen za plemkinju Marelu Anjeli koja je danas muza svim IT curama mode, mediji su se više zanimali prateći njegov ljubavni život iza scene i burne veze s glumicom Anitom Ekberg i američkom dizajnerkom Džeki Rodžers.
Nakon njegove smrti 2003. godine javnost se okrenula porodici Anjeli, pitajući se ko će preuzeti poslovno carstvo. Fijat je bio u problemima i nekada sjajan primer ambicije, znanja i inovacije postao je ugrožen od strane azijskih automobilskih kompanija koje su počele grabiti značajan deo finansijskog kolača automobilske industrije.
Nakon brojnih previranja unutar porodice, imenovanja i smena, odlučeno je da će kompaniju voditi Džon Elkan, unuk Đanija Anjelija, sin njegove jedine ćerke Margerite. Kao direktor marketinga imenovan je njegov mlađi brat Lapo. Iako je Džon preuzeo odgovorniju funkciju u kompaniji brzo je postalo jasno da je Lapo prava zvezda porodice.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
Pravo oličenje bogatog naslednika
Lapo se ponašao kao rok zvezda, večno privlačeći paparacije koji su ga pratili po noćnim klubovima. Uvek odeven u odela jarkih boja i doteran do savršenstva, Lapo je bio pravo oličenje bogatog naslednika koji na put odlazi s kovčegom u kojem nosi 100 pari ručno pravljenih cipela. Nešto pre zaposlenja u Fijatu radio je na funkciji asistenta Henriju Kisindžeru koji je bio najbolji prijatelj njegovog dede. Kada je nakon Đanijeve smrti pozvan da se vrati u Torino, nije se dvoumio. Porodični posao je nešto u čemu je oduvek želeo da učestvuje i ponovo učiniti Fijat vodećom kompanijom.
Emotivan, energičan i fokusiran, Lapo je u posao uletio svim srcem, želeći da modernizuje sliku Fijata i privuče nove generacije kupaca. Za razliku od ostalih glavešina u kompaniji razmišljao je progresivno i sa svojim timom ponudio sveže ideje koje nisu najbolje legle upravnom odboru. U saradnji sa školskim prijateljem osmislio je liniju džempera na koje je stavio Fijatov logo iz 1920. Kako priliči stilskoj ikoni (Lapo je tada imao 26 godina), za lansiranje je odabrao prestižni Corso Como pa je 2003. godine organizovao događaj na kojem je sam promovisao Fijat džemper naravno u kombinaciji sa odelom njegovog dede.
Sledeći njegov primer, svaki šminker u Italiji sledeće je godine hodao ulicama brendiran kao Fijatov prodajni predstavnik. Lapo se nije zaustavio samo na odeći već je radio na ekstenziji brenda kroz ostale proizvode i saradnje. Niko mu nije mogao poreći kreativnost. Fijat je tih godina proživljavao veliku finansijsku krizu i predstavljanje proizvoda vezanih uz brend nije bilo dovoljno.
Neobičan spoj tradicije i trenda po receptu marokanskog Endija Vorhola (FOTO)
Trebalo je osvežiti neke automobilske hitove i kreirati dovoljno atraktivnu kampanju koja će ih izdvojiti iz prezasićenog tržišta. Lapo se odlučio za reinvenciju klasika - Fiat Punto i Fiat 500. Javnost je ponovo počela da obraća pažnju na posrnulog italijanskog diva, mediji su hvalili svež pristup i inovaciju, a mlađa populacija se počela pitati od kada je Fijat postao kul brend?
Poslovni uspesi su rezultovali i onim privatnim. Lapo je u to vreme bio u vezi s obećavajućom mladom nadom italijanske kinematografije, Martinom Stelom. Iako njegova majka nije odobravala vezu, ali ni njegov javan način života, ljubav je potrajala dve godine. Premda je svima bilo jasno da Lapo živi život punim plućima i ponaša se po sistemu "work hard, play hard" niko nije mogao naslutiti koliko je zaglibio.
Jednom prilikom je rekao:
Opsesivan sam po prirodi. I s tom opsesijom morate znati upravljati ako želite da vas odvede u dobrom smeru. Ako skrenete s puta povrediće vas".
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
Skandal u porodici Anjeli
Te noći, 10. oktobra 2005. godine ispred bolnice u Torinu stajala je grupa fotografa. Hitna pomoć je dovela Lapa koji je bio na ivici smrti od predoziranja mešavinom kokaina i heroina. Hitnu pomoć je nazvao 52-godišnji transseksualac, Patricija, kod koje je Lapo pronađen u stanu. Po priči 52-godišnje prostitutke, Lapo je u njen stan stigao oko ponoći i partijao do jutra s njom i dve koleginice. U jednom trenutku su shvatile da ga ne mogu probuditi i pozvale su hitnu pomoć.
Skandal koji je izbio, porodica Anjeli je teško mogla sanirati ili sprečiti. Svi italijanski i internacionalni mediji su isisali posljednju kap krvi iz ove priče, povezujući Lapove posete opskurnim kvartovima Torina sa transseksualnim prostitutkama. Kako to obično biva, u medije su se javljali svakojaki likovi tvrdeći da je Lapo od njih kupovao drogu ili spavao s njima. Na savršenu porodičnu sliku je bačena ljaga i činilo se da sve dobro što je napravio za Fijat više nije važno kao što je sramota koju je naneo familiji.
Itaijanski mediji znaju biti nemilosrdni jednako kao oni u Velikoj Britaniji, a posebno prema povlašćenim klasama koje su u bliskoj vezi s korumpiranom italijanskom vladom na čelu s Berluskonijem. Lapo je morao napustiti zemlju i otići u kliniku za odvikavanje od zavisnosti u Americi. Danas kaže da mu je to bilo najteži period u životu i da je srećan da je preživio. Porodičnom poslu se nije vratio već je odlučio da napravi sopstvenu imperiju. Osnovao je firmu Italia Independent i krenuo u biznis s naočarima. Ta vrsta biznisa posebno u Italiji gledana je kao unapred izgubljena bitka.
Naime, u Italiji caruje Luksotika koja u svom portfoliju ima svetski poznate brendove, a njihov vlasnik Leonardo Del Vekio je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, sa bogatstvom procenjenim na 16 milijardi dolara. Bitka za nadmoć na tržištu imala je sve elemente Davida i Golijata. Lapo se inspirisao fotografijom Džeki Kenedi (za koju se takođe pričalo da je ljubavisala sa njegovim dedom) na kojoj je nosila prepoznatljive velike sunčane naočare i vozila Fijat.
Odlučio je da će njegov brend biti modernija verzija klasika, baš kao što je napravio s Fijatom, pa je lansirao prvu kolekciju naočara napravljenih od karbonskih vlakana i s paprenom cenom od oko 1000 evra. U modnim i poslovnim krugovima prva kolekcija je dočekana s podsmehom, najviše zbog cene koju su mnogi smatrali sumanutom za mlad i nepoznat brend, međutim Lapo se vodio filozofijom da ako želite pozicionirati luksuzan brend, morate se istaknuti, pa makar i kao predmet ogovaranja.
Džeki Kenedi Onazis: Kontroverzna prva dama Amerike
Kolekcija se rasprodala neverovatnom brzinom, a kao najbolji brend ambasador, pored Lapa, istakao se Karl Lagerfild koji je prvo kupio jedan par naočara, a potom krenuo korak dalje i za brend dizajnirao jednu kolekciju. Lapov sledeći potez vratio ga je njegovoj prvoj ljubavi - automobilima. Pre dve godine predstavio je novi projekt Italia Garage Customs, firmu koja se bavi ručno pravljenim uslugama za automobile, avione, jahte i motocikle. Usput je kreirao i manju kolekciju odela u saradnji s tadašnjom dizajnerkom kuće Guči, Fridom Đanini. Firma Independent Italia u prošloj je godini ostvarila promet od 39 miliona evra sa tendencijom rasta.
Svetski mediji su brže bolje pohitali pisati hvalospeve o neverovatnom povratku posrnulog naslednika, kojeg su svi otpisali kao još jedan nesrećan životni slučaj u kojem je previše novca uzelo svoj danak. Lapo se ne izvinjava za svoju prošlost, kaže da nema smisla gledati unazad. Kao jedini porok danas navodi crveni Marlboro i espreso.
I dalje živi punim plućima, neumorno planirajući sledeći potez i tvrdi:
U sebi imam konstantnu potrebu da idem napred jer sam izrazito strastvena osoba. Ali sam u isto vreme profesionalan, fokusiran i predan. Imam jasnu ideju gde želim da idem, šta želim da postignem i kako to da izvedem".
