Istraživanje televizijskog kanala QVC, koje su preneli najveći svetski mediji, utvrdilo je da je zvanično najlepša žena 20. veka, slavna glumica Odri Hepbern. Iako je prošlo sedamnaest godina otkako je umrla, o njenoj lepoti i talentu još se polemiše i diskutuje. Činjenica da joj je popularnost tokom života donela mnogo lepih, ali i ružnih stvari, nije uticala da ona do svog poslednjeg dana uživa u životu i zaslužno dobije epitet prave dive. Rođena je u Belgiji 4. maja 1929. godine kao jedino dete baronice Ele Van Himster i engleskog bankara Džozefa Viktora Antonija. Tokom najranijeg detinjstva, roditelji su je učili bontonu, a njena majka prenosila je na nju plemićke manire i učila je da u svakoj prilici njeno najveće oružje treba da budu ženstvenost i osmeh. Kada je napunila šest godina, nekoliko godina uoči početka Drugog svetskog rata, roditelji su joj se razveli, a otac je, kao nacistički simpatizer, otišao iz njihovog porodičnog doma. Ovaj događaj prelepa Odri često je navodila kao najtraumatičniju stvar koja joj se dogodila. Godinama kasnije pokušavala je da ga pronađe, što je na kraju i uspela. Oca je našla u Dablinu, veoma bolesnog, a sve dok nije umro slala mu je novac.
- Odlazak roditelja podnela sam veoma teško. Tata nas je napustio 1935. godine, a mama mi je tada objasnila da je on otišao na put i kako ne veruje da će se ikada vratiti. Ubrzo je počeo rat i ja sam se brinula da li je dobro i da li je uopšte živ. Svakog dana sam mu pisala pisma o svemu, ali moja majka ih nikada nije slala jer ni ona nije znala gde je. Dan za danom učila sam da živim sa tim da nemam oca, ali sam postala veoma ljubomorna na ostale devojčice koje su imale tatu. Kada se rat završio, u meni se rodila ogromna radoznalost koju do tada nisam ni znala da imam. Preko Crvenog krsta saznala sam da živi u Irskoj, u Dablinu, ali mi je trebalo još mnogo godina da bih se odvažila da mu ponovo napišem pismo. Kada se to desilo, s dvadeset pet godina bila sam dovoljno zrela i umela sam da shvatim da to što je otišao ne znači da me ne voli. Sakupila sam snagu i otišla da ga vidim. Nikada ga nisam mrzela jer je moja majka uvek o njemu govorila pozitivno i zbog toga sam joj bila beskrajno zahvalna. Učinila me je da budem veoma ponosna na tatu - sećala se Odri.
Sa početkom nemačke okupacije Evrope, glumica je sa majkom otišla u Norvešku jer su smatrale da će tamo biti na sigurnom. Tu je Odri, pored regularne, pohađala i baletsku školu. Ipak, rat se osetio i u Norveškoj pa je bila primorana da na jedan vremenski period promeni svoje ime u Eda, jer je Odri bilo previše englesko za to područje. Živela je u memljivom stanu u kojem se razbolela od anemije, a baš tih godina prvi put je uvidela kako izgleda patnja, što je kasnije od nje stvorilo velikog borca za ljudska prava.
- Nikada neću zaboraviti užasne scene koje sam tada videla. Svakodnevno su odvozili pune kamione Jevreja u koncentracione logore. Trenutak koji mi je i dan-danas u sećanju jeste onaj kada sam videla jednog plavokosog dečaka koji mirno odlazi u sigurnu smrt. Na sebi je imao kaput nekoliko brojeva veći, i osmeh na licu. Bila sam dete koje se, posmatrajući ga, divi drugom detetu. Zbog toga sam svoj život posvetila radu u Unicefu, isticala je umetnica koja je pored baleta u mladosti obožavala i da slika, a neka njena dela mogu se i danas pronaći kod kolekcionara.
Po završetku rata Odri i njena majka odselile su se u London. Kako bi preživele, njena majka morala je da radi razne poslove, od čistačice do guvernante. To je nagnalo tada šesnaestogodišnju Odri da počne da radi i privređuje taman onoliko koliko je potrebno da ne dočeka sledeći dan gladna.
- Celog života izučavala sam umetnost, a pošto sam kao glumica mogla da zaradim tri funte više nego kao balerina, glumačka karijera mi je bila najbolje rešenje. Bilo je to teško vreme, ali nikada nisam plakala nad svojom sudbinom. Majka mi je uvek šila prelepe haljine i na meni se nije primećivalo da nemamo, i često sam se šalila na svoj račun jer sam verovala da ću jednog dana imati mnogo više - govorila je dama koja je na velika vrata Holivuda ušla ulogom u filmu Roman Holiday 1953. godine, a baš ovaj projekat doneo joj je ugovor sa filmskim studiom Paramaunt koji joj je odmah ponudio da se preseli u Los Anđeles. Usledila je uloga u filmu Sabrina gde je igrala rame uz rame sa Hemfrijem Bogartom, a tokom tog snimanja upoznala je i kreatora Huberta de Živanšija i odmah postala njegova muza. Ovaj projekat doneo joj je i prvo ljubavno razočarenje. Naime, tu je upoznala glumca Vilijama Holdena koji je tada još bio u braku. Zaljubila se u njega, verujući da će se on razvesti, a potom se oženiti njome i zasnovati novu porodicu. Međutim, kada je saznala da je uradio vazektomiju, shvatila je da nikada neće moći da bude sa takvim čovekom.
- Bila sam ludo zaljubljena u njega, kao i u mnoge druge, pošto sam veoma zaljubljive prirode. Imam tu lošu osobinu da kada otpočnem romansu odmah počnem da zamišljam sebe sa tim čovekom u dubokoj starosti, a kasnije patim. Vilijam nije želelo decu, a ja sam sanjala dan kada ću postati majka, tako da smo morali da se raziđemo - objasnila je jednom Odri koja je godinu dana pre toga bila na samo jedan korak od udaje.
- Sa Vilijamom je to bila strast, a prava ljubav dogodila mi se samo godinu dana ranije kada sam pronašla i venčanicu i želela da se udam. Sa tim momkom sam odredila i datum svadbe, ali sam onda shvatila da ne mogu da se posvetim i poslu i porodici i ostavila sam ga.
Za narednih petnaest godina Odri je postala omiljena glumica u Holivudu i prava modna ikona. Ređale su se njene uloge u ostvarenjima poput My Fair Lady, How to Steal Milion, Breakfast at Tifany’s, a za ulogu u filmu Roman Holiday dobila je i Oskara. Svog prvog supruga Mela Ferera upoznala je u januaru 1954. godine, a venčali su se u septembru iste godine. Iako se šuškalo da ovaj brak neće dugo potrajati zbog njegove preke naravi, njih dvoje su se veoma voleli i bili su srećni zajedno. Pre nego što su dobili sina Šona 1960. godine, kada je i njihov brak počeo da se raspada, Odri je imala i dva pobačaja, jedan u martu 1955. godine, a drugi tokom snimanja filma The Unforgiven kada je pala sa konja i slomila kičmu, doktori su joj rekli da je oba pobačaja doživela zbog ogromnog stresa, a pojedini tabloidi pisali su da je suprug fizički i psihički zlostavlja, te da zbog toga ne može da izdrži trudnoću.
- Momenti kada saznate da ste izgubili bebu traju kao godine. Strašno je kada vam neko kaže da vam je beba u stomaku umrla. Oba puta mi se srce slomilo u paramparčad, jer sam silno želela da postanem majka. Znam da se svašta pisalo, ali shvatite, Mel je bio čovek koga sam veoma volela i nikada neću reći nijednu ružnu reč o njemu. Bila sam srećna sa njim, ili sam samo tako mislila, sad više nije ni važno. Ne volim da ljudi misle da sam tužna, ne volim sažaljenje u bilo kom smislu, želim da me vole zbog pozitivne energije koju prenosim na njih - pričala je Odri koja se od Ferera razvela nakon četrnaest godina braka, a pričalo se da je do toga došlo jer je on imao bezbroj ljubavnica, kao i to da je ona počela da oseća nešto prema glumcu Albertu Finiju.
Iako je iza sebe imala brak koji se završio neslavno, glumica nije gubila veru u ljubav, dane je provodila sa sinovima i sa brojnim ljubimcima koje je počela da sakuplja. Početkom januara 1969. godine Odri je ponovo izgovorila sudbonosno da, ovoga puta italijanskom doktoru Andreu Dotiju koga je upoznala na proputovanju po Grčkoj. Njih dvoje dobili su sina Luku 1970. godine, a onda se posle trinaest godina razvela od njega jer je saznala da ima nekoliko mlađih ljubavnica. Uradila je to u onom trenutku kada je znala da su Šon i Luka dovoljno veliki i da mogu da žive sa samohranom majkom.
- Oba puta sam čekala da mi sinovi porastu da bih se razvela. Nisam želela da dečaci ostanu bez očeva dok su mali. Njihova rođenja najlepše su dve stvari koje su mi se desile u životu. Majčinstvo i porođaj jesu najlepša iskustva na svetu. Iako se milioni žena svakodnevno porađaju, za mene je dolazak deteta na svet pravo čudo. Često se rasplačem kada čujem da se porodila neka žena koju poznajem - isticala je glumica.
Zbog rizične trudnoće koju je imala dok je bila u drugom stanju sa sinom Lukom, 1967. godine Odri se povukla iz filmskog sveta i radila je samo povremeno, a onda se 1979. godine vratila na veliko platno u filmu Bloodline.
- Rad na filmu za mene je uvek predstavljao neverovatno iskustvo i pružao mi ogromnu količinu zabave i smeha. Na setovima sam bila srećna, čak i kada u privatnom životu to nisam bila, a onda sam se malo umorila od glamura i lažnih osmeha. Osećala sam se zlovoljno i rešila sam da se povučem na neko vreme i u uživam u nekim drugim stvarima, a da to nisu holivudske zabave i ogovaranja. Želela sam da budem normalna osoba koja se po ceo dan posvećuje svojim sinovima - objašnjavala je Odri.
Od 1980. godine živela je u nevenčanom braku sa glumcem Robertom Voldersom, ali nikada nije želela da se ponovo uda jer je prestala da veruje u brak kao instituciju.
- Robert je divna osoba, uzajamno se poštujemo i podržavamo. Odlično se slaže sa mojim sinovima i to mi je veoma bitno. Neću se više udavati, nema potrebe za tim, lepo nam je ovako, a i ne želim da moji sinovi misle da sam im našla zamenu - rekla je slavna glumica nekoliko godina pre nego što je preminula. Početkom 1992. godine vraćajući se iz Somalije gde je otputovala sa Unicefom, Odri je stigla u Švajcarsku gde je počela da oseća neverovatne bolove. Doktori su je odmah pregledali i konstatovan joj je rak creva i pluća. Propisana joj je hemoterapija, ali su joj creva popucala, pa je morala odmah na operaciju. Hirurzi su primetili da se rak proširio i da ovoj prelepoj ženi nema spasa. Srce ikone 20. veka prestalo je da kuca 20. januara 1993. godine, a to je bio i datum kada je ona zauvek otišla u legendu. Sahranjena je u Švajcarskoj, a brojni obožavaoci i dan-danas donose korpe cveća na njen grob.
Priredila: Aleksandra Dimitrijević
