Moj kutak - Nebojša Grnčarski: Vizuelno slanje poruka
- Hrabra je odluka imati troje dece, a to ne važi samo za Srbiju. Kada odemo na neko letovanje ili zimovanje u inostranstvu, hoteli su prilagođeni za jedno ili dvoje dece, troje ne postoji ni u jednoj opciji i odmah se vidi diskriminacija ljudi sa više dece. Da ne govorim o tome koliko sve to danas košta. Nije nimalo lako priuštiti deci vanškolske aktivnosti, putovanja, ali je smisao života upravo u tome da im date šansu –
- Najteže je vaspitavati decu, jer živimo u čudnom vremenu koje je drugačije od onoga u kom smo mi odrastali. Degradirani su sistemi vrednosti i teško im je objasniti da treba da budu ispravni i dobri ljudi. S obzirom na to da sam jedinica, oduvek sam želela veliku porodicu, a oni će tek u kasnijim godinama shvatiti kolika je prednost to što ih ima troje. Sada se bore za svoje pozicije, tako da se dosta sukobljavaju i ljubomorni su jedno na drugo, što je meni neshvatljivo, ali mislim da će im to u kasnijem životu mnogo značiti.
Dragana i Nebojša Grnčarski: Naša modna manufaktura
- Kada smo imali samo Olgu i Viktora, ušli smo u socijalni program da usvojimo jedno dete. Naime, posle revije u Domu za nezbrinutu decu viđali smo mališane kojima je zaista malo bilo potrebno da se izvuku i uspeju u životu. Hteli smo da usvojimo jedno dete, bili smo kod psihologa i socijalnog radnika, ali dogodio se Ignjat, tako da smo, nažalost, odustali od četvrtog deteta, jer Dragana kaže da više nema snage. Strašno je teško to sve organizovati
- Olga voli da crta, moguće je da zbog mene želi da bude dizajnerka i lepo joj ide. S druge strane, malo me i nervira što ne želi da bude dete, već odrasla i kopira stajlinge, ali valjda je to normalno. Kod Viktora je to sve rasplinuto, on ima 12 godina i u pubertetu je, tako da ga danas zanima jedna stvar, sutra druga. Igra košarku u Partizanu i to ga drži i dalje. Mislim da su današnja deca preopterećena. Ignjat je još mali, ima samo pet godina i ide tamo gde ga odvedemo.
Trudimo se da imamo socijalni, kulturni život i da se viđamo s prijateljima. Iznenađen sam brojem ljudi koji imaju bolestan odnos prema porodici pa ne izlaze nigde jer ne žele da ostave decu samu. Parovi moraju da izlaze, da se provesele s prijateljima na nekoj žurki, mi smo poslednjih nekoliko godina počeli da praktikujemo i kratka putovanja bez dece
( Piše: Ksenija Konić )
