ikendom, obično, imamo najviše zajedničkog vremena i tada bežimo iz stana. Idemo u šetnju na otvorenom ili u igaronicu, ako je loše vreme. Družimo se s prijateljima, idemo na ručak zajedno… Naravno, najbolje je kada otputujemo i kada nemamo druge zadatke, osim da uživamo. Ovog vikenda prvi put smo zajedno bili na snegu. Dakle, zvanično smo otvorili našu zimsku sezonu. Ignjatu se dopalo i već pri povratku u Beograd tražio je još snega - priča Danijela koja je pobornik zdravig načina života i objašnjava da li je u Srbiji moguće živeti na drugačiji način
Ljubav je uvek na prvom mestu, a potom beskrajno strpljenje i razumevanje - to sam od Ignjata naučila i to je vaspitanje koje mu, zapravo, samo vraćam. Zaista je tako. Meni je, izgleda sada vreme da naučim kako da budem bolja i kako da se uz sina razvijam u svesnog roditelja, a on je tu da ispravi ono što su moji otac i majka pogrešili u mom vaspitanju i učenju. Ipak, ne mogu reći da su meni i mom suprugu sve odluke ispravne, ali na kraju, i iz onih pogrešnih smo možda naučili više, nego iz ispravnih. Naravno, postoje i odluke oko kojih se teško dogovaramo, neke borbe i dalje traju. (Smeh) Iskreno, ne znam još na koga sin liči. On je odlučan, zna šta hoće i veoma je istrajan u svojim odlukama. Tu je možda na oboje. Mada, koliko god da smo Nenad i ja tvrdoglavi, zna se ko je gazda u kući - Ignjat
Kažu da je detinjstvo period kada deca najviše stiču znanje i sve upijaju kao sunđeri, a najbolje je kada uče spontano, kroz igru i razgovor, bez pritiska, gramatičkih i jezičkih pravila ili ocena. Od kada se rodio, Ignjatu pričamo i objašnjavamo sve što radimo. Volim i da mu pevam pesme na srpskom, engleskom i pomalo na italijanskom. Pričam i čitam mu na srpskom, engleskom i ruskom, sve kroz igru i razgovor. Zanimljivo je da sada, kad izgovorimo neku reč na srpskom, a koja mu je poznata na engleskom, on je sam prevodi. Naravno, niko ga ne tera na to, niti mu to predstavlja napor. Jednostavno, uči i upija sve što vidi i čuje, kao i sva deca. Kad smo bili u hotelu Falkenštajner na Staroj planini, i kada sam sinu rekla da kaže Thank you ljudima koji su nam pridržali vrata, dečak koji je bio sa njima, odmah je to izgovorio bez problema. Njegova majka je bila zapanjena da njen sin to zna da kaže. Eto još jedne potvrde da nismo ni svesni mogućnosti naše dece
Ljubav, razumevanje i dobra komunikacija. Naš sin je naše najdraže biće koje neizmerno volimo, a ljubav prema njemu menja i nas same. Na bolje, naravno. Pored ljubavi koja je najvažnija za dobar brak, komunikacija takođe igra značajnu ulogu, jer dobra komunikacija je više od reči. Tako se rešavaju problemi, čuva veza i poštovanje prema biću s kojim delimo sve. U porodicu u koju na vrata uđu ružne reči, poštovanje i ljubav izlaze kroz prozor - objašnjava Danijela i otkriva koliko je njen život drugačiji od kada je postala majka - Promenio nam se život, navike, svakodnevica, rutina. Sve se promenilo! Od Ignjatovog rođenja do sada, Nenad i ja smo prolazili kroz razne faze - od ushićenja do premora, od iscrpljenosti do trenutka kada potpuno podetinjimo i smejemo se kao blesavi. Ali, znate kako kažu, svako u životu dobije onoliko koliko može da podnese. Dobro je što stalno učimo i razvijamo se, da nije tako ne bismo stigli dovde gde smo sada, niti bismo išli napred, zar ne?
Kada sam rodila ovog malog princa, rekla sam da ne postoji veća radost od njega, a sada bih se rado pokolebala! Da rodim još jedno dete, opet bih bila neizmerno srećna. Iako jezički, to nije moguće, ali u životu je zaista tako. Jedva čekam i sama to da proverim. Imam nekoliko poslovnih ciljeva za sledeću godinu, a privatno - još jednog malog princa. Ili princezu. Ili oboje.
