Naravno da mi nedostaju
Isto bi bilo i da su u Beogradu, a da ja radim. Takva je priroda posla kojim se bavim i način na koji živim. Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem s njima u Beču i onda su ti dani samo naši. Nema telefona, gostovanja, samo mi i radovanje. Kada realno sagledam situaciju, na taj način kvalitetnije provodim vreme sa svojom porodicom nego da smo u Beogradu. Kada sam u Beču, onda sam samo njima posvećen.
Kada se Zoki rodio, sve nam je bilo nepoznato i novo, a Za Koleta smo već bili pripremljeni i iskusniji kao roditelji. Više puta rekao sam da je najsrećniji dan u mom životu onaj kada mi se prvi sin rodio, a sada imam dva takva datuma, podjednako velika i važna. Jelena i ja trudimo se da između njih ne razvijamo nikakvu vrstu ljubomore ili rivaliteta. Danas Zoran ne odvaja sebe od brata i uvek uključuje Koleta, čak i kada priča o nečemu
Zoki je na trenutak bio ljubomoran kada je Jelena otišla u bolnicu da se porodi. U tim momentima mnogo sam pričao s njim, objašnjavao mu neke pojmove i odgovarao na njegova pitanja. Nismo ga vodili u porodilište jer smo hteli smo da izbegnemo neku njegovu eventualnu nepredviđenu reakciju, želeli smo da u kućnim uslovima dočeka i vidi svog brata. Rekli smo mu da će od bate dobiti poklon i tako je bilo – Kole mu je doneo lego kocke. Kasnije je stariji sin izgovarao simpatične rečenice kojima je diplomatski želeo da promeni neke situacije i kad u rukama držim Koleta, on kaže: Ipak je gladan! Time mi je stavljao do znanja da Jelena treba da drži Koleta (smeh). Svakodnevno me raduje njihovo otkrivanje sveta i života. Zoran je sada već veliki dečak koji jasno kaže šta želi, a šta ne voli. Važno je da slušamo našu decu i razumemo ono što nam poručuju. Oduševljava me način na koji iskazuju svoje emocije. Napredni su, iskreni, radosni, a Kole mi se obraduje iako ima tek šest meseci.
Jelenom
Ljubav, razumevanje i kompromis predstavljaju tajnu uspešne veze. To je od presudnog značaja za opstanak svake zajednice, čak i kada je reč o prijateljstvima. Oko svega se dogovaramo i sve planiramo, što je još jedna prednost našeg braka
Često ističem da su moji saradnici ujedno i moji prijatelji, što je jedan od razloga zbog koga nastaju dobre i slušane pesme. Svakodnevno se šalimo, bilo da razgovaramo telefonom, sedimo u studiju ili smo negde izašli. Humor je u mom životu veoma bitan i sve manje mogu da slušam ljude koji imaju negativan pristup životnim izazovima i svetu oko sebe. Ne kažem da ih ne razumem, samo smatram da i kad je teško uvek postoji bar jedna lepa stvar kojoj u tom trenutku možemo da se radujemo. Kada sam sa najbližim prijateljima i ako nam dan baš i nije onakav kakav smo zamišljali, mi sve te misli oteramo šalom. To bih svakome savetovao. Kada vas nešto tišti, ispričajte vic, našalite se na svoj račun, možda baš povodom toga što vas u tom trenutku žulja. Smeh će bar na trenutak oterati teskobu i već u sledećem problem neće izgledati tako strašan i nerešiv.
Vrlo sam zadovoljan jer smo temeljno birali pesme i dugo spremali album. Od ukupno deset numera, već pet se izdvojilo i publika ih izuzetno voli. Ekranizovali smo tri kompozicije. To su pesme Oko nas, Ostani i Predgrađe, za koju ne krijem da je moj poseban favorit. Ponosan sam na uspešnu promociju albuma koju smo nedavno organizovali i svi mediji konstatovali su da odavno na jednom mestu nije viđen toliki broj ljudi iz sveta estrade. I ovaj put dugujem veliku zahvalnost svim kolegama. Srećan sam što nekoliko meseci unapred imam zakazane nastupe. Sve moje aktivnosti, kao i ljudi s kojima sarađujem, usmerene su na promociju novih pesama i medijsku prezentaciju.
Piše: Ksenija Konić
