Zorica Brunclik: Čekaju da se slomi naš brak

Dok se sprema na put preko okeana, čuvena pevačica otvara vrata svog doma, u kom će naredne godine proslaviti tri i po decenije braka s harmonikašem Miroljubom Aranđelovićem Kemišom

Naša čuvena pevačica narodne muzike Zorica Brunclik (63) za sebe voli da kaže da je najsrećnija žena na svetu. Sledećeg leta, tačno na svoj rođendan 29. juna, koncertom na Tašmajdanu proslaviće 45 godina uspešnog rada, a sa suprugom, poznatim harmonikašem Miroljubom Aanđelovićem Kemišom, tri i po decenije braka.

 

U opštini su se venčali 1983, a sedamnaest godina kasnije svoju ljubav su krunisali u Ruskoj crkvi u Parizu. Dok se spremaju da krajem meseca krenu na turneju po Americi, gde će im društvo praviti ćerka Zlata, supružnici otvaraju vrata svog doma u Krnjači, a Zorica razgovor počinje time da njihovu bajku niko i ništa ne može da poremeti.

 

- Ne znam kakvi su drugi brakovi i životi o kojima samo imam priliku da da slušam, ali ja bajku doživljavam na drugačiji način. Ova moja je realna. Čine je dva partnera koja se razumeju i kojima je stalo da budu zajedno, koji traže kompromis i koji znaju kada treba povući ručnu, kada treba nešto reći i šta treba učiniti jedno za drugo. Izgleda da smo se Miroljub i ja sreli i da smo oboje dovoljno pametni i mudri da znamo da ne potrošimo, kako je Duško Radović rekao, našu ljubav. Mi smo je dobro rasporedili. Vodimo računa o porodici, jer su nam deca najvažnija. S druge strane, nisam znala da ljudi toliko prate naš brak. Kao da čekaju da se tu nešto slomi, da se nešto dogodi, da uđemo u statistiku. E kod nas toga nema. Sledeća godina će biti u našem znaku, 29. juna je moj koncert na Tašu, kojim ću obeležiti 45 godina rada, navršiće se tačno 25 godina otkako imam ovu boju kose i tri i po decenije braka. U prevodu, slavim 100 godina uspeha - s osmehom počinje Zorica dok evocira uspomene.

Kada se setim našeg venčanja u Parizu, nekako mi uvek bude milo. Imala sam lepu belu koktel haljinu, a birali smo prestonicu Francuske jer naši kumovi tamo žive. Uz to, ne bih podnela da se, da smo se ovde venčali, taj meni važan dan pretvori u nešto banalno. Ipak, i tada su novinari saznali gde sklapamo brak", seća se Zorica i priznaje da ima mnogo stvari zbog kojih se kaje u životu.

- Reč je o onim situacijama koje nisam ranije prekinula ili u kojima sam ćutala jer sam želela da ostanem fina. Kajem se što nisam naučila da opsujem onoga ko je to zaslužio. Ali grabim sve od života i dosad mi je sve tako brzo prošlo. Ljubav je ljubav, i ona se ne razlikuje ni u jednim godinama. Kad vidim ljude koji se gledaju toplo, koji su zaljubljeni, bude mi baš drago. Meni se ljubav desila i što je najvažnije, dešava mi se i dalje. Kada bih razmišljala o tome kako mi mladost nedostaje, uvenula bih. Dovoljno sam mladosti rodila i bilo bi veoma ružno da za njom i sama patim. Recimo, čuvam stvari koje sam nekada nosila. Nedavno je moja ćerka obukla jednu moju haljinu, pa sam se setila kako je meni stajala. Takve situacije bude mi neke divne uspomene, vrate mi se neke lepe slike - nostalgična je i dalje pevačica koja krajem avgusta kreće za Ameriku.

Kemiš i ja smo hedonisti. Na vreme smo shvatili da je ovo život koji se živi svaki dan i ja našu profesiju doživljavam više od one gastarbajterske. Mi u toku godine promenimo kontinente, države, i najmanje spavamo u svom krevetu, ali mu se ipak vraćamo. To je lakše nego gastarbajterima koji nemaju priliku da dođu u svoju zemlju i po nekoliko godina u zavisnosti i od toga koliko su daleko od kuće. Svi oni rade da bi se skućili i da bi mogli da uživaju kad ostare. Gledajući njih, rekli smo da hoćemo da nam bude lepo i korisno u isto vreme. Zato se radujemo ovom putovanju, na koje kreće i naša ćerka Zlata, koja jedina od sve naše dece nije videla Ameriku", završava Zorica.