Uvek su pričali da su se sreli, pogledali i više se nisu razdvajali. Josipa Lisac i Karlo Metikoš. I 25 godina posle Karlove smrti, svaki Josipin koncert posvećen je njemu i njihovoj ljubavi, koja je, kaže, i dalje živa.
Ne volim reč 'sećanje', jer ja sve naše zajedničke trenutke, slike i stanja nosim u sebi stalno. I ne samo što su oni u meni, ja ih prenosim dalje… A naša ljubav još je tu i njena prisutnost stalno me oplemenjuje", kaže Josipa.
Njena i Karlova priča počela je 1971. godine. On je do tad gradio svetsku karijeru pod imenom Met Kolins, nastupao po celom svetu, imao armiju obožavateljki i iza sebe oko 20 veridbi sa groficama, manekenkama, stjuardesama… Ona je tek osvajala pažnju kao prva prava jugoslovenska rokenrol diva.
Kad sam se vratio u Zagreb, shvatio sam da se muzička scena promenila. Došli su drugi ljudi, grupa je bilo k'o gljiva posle kiše, uopšte nisam znao ko, šta… Ali nekako sam se utopio u tu kolotečinu, imao gaže i jednom otišao u Petrinju, sreo Josipu Lisac, naši pogledi su se sreli – k'o u priči – i od onda se više nismo rastajali. Od 1971. godine. Bio sam oduševljen i njenim pevanjem i načinom na koji se ponašala… Onda sam se do ušiju zaljubio i tak'… Iz Petrinje smo autobusom krenuli za Zagreb, seo sam pored nje, ispuštao svoje pozitivne vibracije i tu smo se malo upoznavali. Josipa mi je docnije priznala da je, kao klinka, išla da vidi gde stanujem jer su joj pogrešno rekli da živim u Ulici Moše Pijade. Vozila se tramvajem i gledala u nečiji prozor, misleći da je moj! Prva ploča koju je Josipa u životu kupila bila je – ploča Met Kolinsa! Sudbina…", ispričao je Metikoš svojevremeno.
Ta sudbinska ljubav ovekovečena je sad već legendarnim albumom Dnevnik jedne ljubavi iz 1973.
To je, kako su Josipa i Karlo isticali, ploča koju su zapravo pravili za njih dvoje, ali tek prvi u nizu zajedničkih projekata. Zapravo, iza svega što ste čuli od Josipe Lisac stoji i Karlo, sve one moćne ljubavne pesme nose njihovu priču.
Nastavak na sledećoj strani.
