Iako je tumačio značajne uloge u čak 18 serijala, turski glumac Kan Urgandžıoglu (36) slavu je stekao tek u seriji "Beskrajna ljubav" kao Emir Kozdžuoglu, momak s opsesivnom potrebom da poseduje sve što poželi, pa i devojku koja ga ne voli.
Ledenog lica (i srca), ne preza ni od ubistva kada su njegovi ciljevi u pitanju, a njegov osmeh gledaoci su prvi put videli kad se u priči pojavila mala Deniz. Ukratko, loš momak, gotovo sociopata, kažu TV kritičari. Pa ipak, Kan je na neki volšeban način uspeo da njegov Emir ne bude omražen, a za svoju glumu dobio je brojne nagrade, piše Lepa & srećna.
Rođen i odrastao u Izmiru, Kan ima onaj čuveni levantinski šarm koji čoveka čini neodoljivim. U stvarnom životu često se i rado smeje (baš kao i njegova mlađi brat koji se takođe pojavio u "Beskrajnoj ljubavi") i širokim osmehom prosto obasjava sve. Da nije glumac, kaže, bio bi dizajner enterijera, a san mu je kuća s otvorenim krovom kroz koju skakuće potočić.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Valjda zbog takve sklonosti ni kućni poslovi mu ne padaju teško. Naprotiv, čak uživa u njima:
Opušta me pranje sudova. No, da budem iskren, nekad sam bio prilično neuredan, ali sada mi je kuća pod konac, jer u njoj provodim dosta vremena – bez ustezanja je priznao u jednom intervjuu.
A u svoja četiri zida zgodni glumac baš ume da uživa:
Čim dođem kući, pustim muziku i skuvam sebi kafu. Njen miris mi je veoma važan. Potom se bacim u omiljenu fotelju u svom kutku za uživanje. Inače, po kući obavezno hodam bos. "
Nastavak pročitajete na sledećoj strani
Kan ne voli ni da daje intervjue, a posbeno kad od njega traže da se izjasni za naj stvari i stavove. No, i tu postoji izuzetak:
Hvala mi je najdraža reč, usađena još u detinjstvu. Moja baka po majci bila je zahvalna na svemu, zahvaljivala se i na vodi koju popije. Tako je to na neki način postalo deo mene", objašnjava Kan koji je u detinjstvu važio za pravog nestaška.
Najlepši turski par ponovo zajedno: I posle 10 godina Šeherezada i Sulejman nam šalju ljubav! (FOTO)
Danas više nije nestaško, ali ipak veruje da kruta pravila i striktne granice guše život.
Imao sam sedam godina kad su mi u školi dali zadatak da na priredbi pred velikim auditorijumom recitujem prilično dugu pesmu. Mama mi je pomogla da je naučim, a i ona ju je zapamtila. Tako sam izašao na binu i u trenutku kad sam u publici ugledao majku, sve je nestalo. Mama je, naravno, htela da mi pomogne govoreći tekst, ali ja sam onako u otvoren mikrofon viknu "mama, ćuti, zaboga". Sala se prolomila od urnebesnog smeha. Potom sam iz zadnjeg džepa pantalona izvadio papir sa tekstom, prisetio se reči i odrecitovao pesmu."
Danas jedino želim da taj dečak uvek bude uz mene," ispričao je Kan koji je pre pet godina govorio kako ne želi vezu već ljubav, ali da se ljubavi plaši jer raskid donosi veliki bol.
Ipak, već duže vreme u njegovom životu postoji jedna Zejnep koju drži podalje od očiju javnosti. Tako je bolje i bezbednije, kaže.
Tekst: Milena Ranisavljević
