Život slavne glumice nije od detinjstva bio bajka, ali njena ljubavna priča je bolja od scenarija za vrhunski holivudski film
Radmila Savićević važila je za jednu od najboljih glumica. Njena blistava karijera uvek je bila u prvom planu, za razliku od njenog privatnog života, pa za razne detalje malo ko zna.
Na primer, muža Božidara je upoznala na Korzou u Kruševcu i mnogo su se voleli. On je zbog nje čak i profesiju promenio! Radio je kao zubni tehničar, ali pod Radmilinim uticajem je otišao u glumu.
Bio je umetnik za primer, a Rada mu je često priređivala i ljubomorne scene. O tom delu njenog života u knjizi "Prva i poslednja" pisala je i novinarka RTS-a Nataša Mijušković, kojoj je Radmila bila ujna.
- Znam s koliko je ljubavi brinula o njemu pošto se prilično mlad razboleo, koliko je bdela nad njim i njegovim zdravljem. Samo zahvaljujući njoj, Boža je dočekao lepe godine. Sećam se kad mi je pričao kako je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna. On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu. Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli: 'žena čo’ek'. Žena laf! Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu. Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja.
U harmoničnom braku sa Božidarom Savićevićem dočekala je starost, sve dok ih Radmilina smrt nije rastavila. Umrla je 8. novembra 2001. godine, a sahranjena je četiri dana kasnije na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen čovek, kako ga je zvala, poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003.
Kako je izgledalo Radino detinjstvo, pročitajte na sledećoj strani:
