Na pitanje: Znate li Gorana Bregovića, svako bi odgovorio potvrdno. Ko ne zna slavnog kompozitora, lopova i žandara balkanskog zvuka, arhitektu najskupljeg štimunga, manekena životne radosti i belih odela? Ko ne zna osnivača najveće jugoslovenske rokenrol grupe Bijelo dugme i Orkestra za svadbe i sahrane, čiji hitovi već decenijama odjekuju na svim masovkama i opštenarodnim veseljima? Ko ne zna počasnog građanina desetina svetskih metropola, počasnog doktora na Šefildu, nosioca Ordena legije časti i viteza kulture i umetnosti? Ko ne zna Tajnu vezu, Radmilu M. i Kalašnjikov? Naravno, svi znaju Gorana Bregovića. Međutim, to ne bi u potpunosti bio tačan odgovor. Zapravo ga niko ne zna i to postaje jasno tek kad ga čovek vidi pored njegove ćerke Eme. Došavši u livnicu u Belom potoku, nadomak Beograda, gde Ema Bregović stvara svoje novo delo, umesto zatvorene i na rečima škrte svetske zvezde koja se ne libi ni da bude prilično oštra da bi sačuvala svoju privatnost, zatekli smo jednog finog, vedrog gospodina koji, osim što je bio veseo, duhovit i ljubazan, tokom razgovora gotovo da nije skidao pogled sa svoje ćerke. Punog oka i punog srca, pažljivo je slušao svaku njenu reč. Upravo onako kako to očevi i treba da rade.
Najzad se, umesto sa superstarom, moglo razgovarati sa čovekom.
Dok sede u kućici od vinove loze u dvorištu livnice u Belom potoku, gde Ema privodi kraju svoju skulpturu, a zrelo grožđe visi iznad njihovih glava praveći potpuno nestvarnu scenografiju, gledajući u njihova nasmejana lica, čovek ne može da se otme utisku da bi upravo tako izgledao portret sreće kad bi ga neko naslikao.
Story: Ema, sedimo ovde između sedam ogromnih metalnih babuški teških preko tone, o kakvom je konceptu reč?
Goran: I ja ću sad prvi put čuti o čemu se tu radi.
Ema: Evo, već neko vreme zanimaju me igra sa predmetima i njihovim značenjem, simbolizmom i idejom koja stoji iza njih. Volim da se igram s njihovim konotacijama i onim što one za nas znače. Ova ideja ima korene u današnjem planetarnom konfliktu, pošto je moja umetnost uvek vezana za aktuelnosti u svetu. Babuške sam odabrala kao igračku iz Rusije koja je postala najpopularniji suvenir, ali taj slatki predmet promenila sam u nešto što postoji kao oklop, nešto tvrdo, a ne krhko. Imaću sedam babuški, taj broj ima vrlo duboku simboliku...
Kompletan intervju potražite u novom, 581. broju magazina Story, koji je u prodaji od petka, 4. novembra
