icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Vanja Udovičić: Slušam srce kada praštam, dajem i volim

Podeli:

Slavni vaterpolista Vanja Udovičić prošlost uvek ostavlja iza sebe, nema granice u ljubavi, ali ni običaj da osuđuje. I mada se čini kako nije blizu trenutka kada će se skrasiti, svestan je da se sve koliko sutra može promeniti
Vanja Udovičić, foto: Luka Šarac
Vanja Udovičić, foto: Luka Šarac

Finale play offa Prvenstva Srbije u vaterpolu kao i sportske bravure u bazenu kojima je doveo svoj matični VK Radnički na tron Evrope, kapiten domaće vaterpolo reprezentacije Vanja Udovičić (30) još jednom se zlatnim slovima upisao u istoriju srpskog sporta. Iako je uspeo da svoj sportski talenat razvije do maksimuma, on nije stavio u zapećak ni obrazovanje, pa danas s ponosom nosi titulu jednog od malobrojnih visokoobrazovanih sportista. Na putu profesionale slave, prate ga i razne vansportske titule poput one da je najpoželjniji neženja i seks simbol, ali sva ta verbalna znamenja on bi, kako kaže, rado menjao za olimpijsko zlato. U iskrenom intervjuu za Story, sportista sa kragujevačkom adresom govori o tome da li u ljubavi odlučuje samo srcem i ističe kako je u svom dosadašnjem ljubavnom životu uglavnom on bio biran.

Story: Prijaju li vam titule seks simbola i najpoželjnijeg neženje barem približno kao status najboljeg vaterpoliste?

- Sve titule koje mi pripisuju menjam za jedno olimpijsko zlato.

Story: Svojim neizmernim sportskim uspesima signalizirate klincima kako bi trebalo da se bave sportom. Jeste li razmišljali o nekoj vrsti trenerskog ili pedagoškog rada nakon završetka profesionalne karijere?

- Postavite mi ovo pitanje nakon Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru.

Story: Trud, rad, uspeh i odricanja vraćaju vam se dobrim i tu životnu filozofiju ste ispunili. Šta vas još vodi kroz život, osim jasno zacrtanih principa kojih se pridržavate?

- Imam svoju zvezdu vodilju. Hvala na pitanju.

Story: Delujete kao prilično racionalan tip. Koliko vas često i u kojim situacijama kroz život vodi srce?

- U situacijama dok slušam, praštam, dajem, a najčešće kada volim.

Story: Da li vas je u ljubavi teško zadržati kraj sebe?

- Ne mislim da partnera treba zadržavati. Kakav će odnos biti, zavisi od emocija, od kompatibilnosti ličnosti, karaktera ljudi koji su zajedno, njihovih uverenja i životnih stavova.

Story: Možete li za sebe reći da ste muškarac čvrstog stava ili ponekad pokleknete pred trenutnim zadovoljstvima?

- Odgajan sam da budem snažan, moralno i intelektualno, ne samo fizički, da budem nepokolebljiv u stavovima, praktičan, racionalan i usmeren ka ciljevima.

Story: Sećate li se najboljeg udvaranja kojem ste odoleli?

 - S obzirom na to da sam odoleo, ne bih joj se dodatno zamerao iznoseći pojedinosti.

Story: Prošle godine mediji su brujali o vašoj romansi sa teniserkom Anom Ivanović. Jeste li zaista pali na njen šarm?

- Poznat sam po tome da ne komentarišem dezinformacije koje mediji uporno plasiraju u javnosti. S tim u vezi neosporan je jedino šarm Ane Ivanović.

Story: Jeste li ikada zaprosili neku devojku i kako se to završilo?

- Očekujete moj ljubavni manifest?

Story: A da li ste vi bili zaprošeni?

- Nisam i ne žalim se.

Story: Čega se plašite u ljubavi?

- Mislim da ljubav i strah ne idu zajedno, jedno isključuje drugo.

Story: Ima li leka za ostavljeno srce i kako ste to turobno emotivno stanje prevazišli na nekom od sopstvenih primera?

- Održavam simboličnu oproštajnu ceremoniju... Šalim se... Ostavljam prošlost gde joj je mesto - u prošlosti.

Story: Postoji li granica koju u ime ljubavi nikada ne biste prešli?

- Baš kao u pesmi Tošeta Proeskog: Moj je život igra bez granica.

Story: Nije tajna da ste tiha patnja i večiti san balkanske gej populacije. Smetaju li vam muški komplimenti motivisani skrivenim pobudama?

- Ne prihvatam, prosuđujem, ali ne osuđujem...

Story: Šta je najhrabrije što ste uradili za sebe?

- Hrabrost nema mernu jedinicu, ili to jesi, ili nisi. Smatram se hrabrim u rečima, delima, mislima i svim drugim izborima. Kad malo bolje razmislim, hrabar sam i u neznanju i slabostima.

Story: Da li u ljubavi uvek birate ili volite da budete odabrani?

- Kad sumiram svoja dosadašnja iskustava, dolazim do zaključka da sam u većini slučajeva bivao odabran. Priznajem...

Story: Jednom ste izjavili: Ne mogu bez jutarnje kafe, dragih ljudi i sna. Koliko često sanjate voljenu osobu koja vas probudi i skuva vam jutarnju kafu?

- Ne znam koliko ćete biti zadovoljni odgovorom, ali ja se sećam malog dela onog što sanjam, a najčešće i ono čega se sećam zaboravim vrlo brzo nakon buđenja.

Story: Da li je u vreme emotivne površnosti privilegija biti voljen?

- Danas je privilegija biti istinski srećan čovek.

Story: Jeste li dovoljno voljeni ili neprestano tražite pažnju i dokaze ljubavi?

- Delujem li vam nesigurno?

Story: Jedan ste od malobrojnih visokoobrazovanih sportista. Može li se nekada i utakmica rešiti isključivo intelektualnim prednostima u odnosu na protivnika u bazenu?

- Inteligentni ljudi su u proseku bolji organizatori i samim tim racionalniji u određenim situacijama, naročito onda kada se utakmica rešava. Ističem da o rezultatu iste ne odlučuju isključivo intelektualne prednosti pojedinaca.

Story: Smatrate li da ste dovoljno unovčili svoje znanje?

- Mnogo toga bih imao da kažem na tu temu. Sve razvijene zemlje smatraju obrazovanje i razvoj ljudskih resursa nacionalnim prioritetom u cilju doprinosa privrednom, socijalnom i kulturnom razvoju, a samim tim i ličnom prosperitetu, kao i adekvatnoj materijalnoj nadoknadi njegovih članova. Složićete se da kod nas to nije slučaj.

Story: Čini se da ste besprekorno organizovani u svemu što radite. Imate li nečiju asistenciju u raspoređivanju dnevnih obaveza?

- Prvo, hvala što mislite da sam besprekorno organizovan. Bez toga nema ni optimalnih, a posebno vrhunskih rezultata. Drugo, nemam asistenta, a ni asistentkinju, ako me to pitate. Moram da dodam - za tim nema ni potrebe.

Story: Jesu li vam roditelji, kao najbolji životni oslonac, ujedno i dobri profesionalni konsultanti?

- Evo prilike da zahvalim mami i tati na svoj dosadašnjoj podršci kao i na onoj koju ću imati i ubuduće, kako na profesionalnom, tako i na svim ostalim poljima.

Story: Pritiskaju li vas pitanjima o ženidbi?

- Ta pitanja postavlja mi samo komšinica iz susednog ulaza, srećom retko kad je viđam.

Story: Da li vam je proradio očinski instinkt?

- Ne, ali svestan sam toga da već sutra sve može biti drugačije.

Story: Imate li dugoročne planove i kako sebe vidite kroz nekoliko godina?

- Trenutno sam u fazi određivanja prioriteta i funkcionišem u skladu s njima. Trudiću se da ostanem svoj, da budem srećniji nego sad, iskreniji i sa manje dilema i sumnji.

Story: Predvodnik ste tima koji je Kragujevcu doneo najveći uspeh u sportskoj istoriji. Kako biste opisali ponos koji osećate tim povodom?

- Zadovoljstvo je biti kapiten tima koji ima jasno definisanu strategiju i ciljeve. Trudili smo se da raspodelimo resurse u skladu sa potencijalima svakog ponaosob i prezadovoljni smo postignutim rezultatima. Pre svega mislim na osvojeni Kup Evrope koji nam je i bio primarni cilj.

Story: Jeste li od starta verovali u uspeh novooformljenog tima?

- Verovao sam da dobri pojedinci čine odličan tim. Naglašavam kako se kroz rezultat novooformljenog tima vidi ispravnost odluke što je formiran VK Radnički.

Story: Da li je bilo jednostavno pokloniti poverenje i višegodišnje iskustvo svojevrsnom pionirskom poduhvatu kakav je bio osnivanje VK Radnički?

- Rizik je postojao, ali dobra procena i pozitivna selekcija saradnika umnogome mi je olakšala odluku.

Story: Koliko je teških momenata iza vas, u protekloj klupskoj sezoni?

- Gledajući unazad iz ove perspektive, postignuti rezultati anuliraju sve teške momente i daju podstrek da ostanemo dovoljno motivisani i disciplinovani uprkos krizi u vaterpolu.

Story: Jeste li u nekom trenutku, iz revolta prema aktuelnoj situaciji u vaterpolu, poželeli da prevremeno okončate profesionalnu sportsku karijeru?

- Odluke ne donosim iz revolta. Jasno mi je da se teško stvaraju mehanizmi za održavanje najtrofejnijeg sporta u Srbiji, ali to ne znači kako treba da odustanem i odreknem se karijere kakva je moja. Verujem da imam još mnogo toga da pokažem na ovom terenu.

Story: Osećate li se kao pravi Šumadinac?

- Nisam pobornik lokal-patriotizma, Srbin po uverenju, a evropejac po opredeljenju.

Story: Prija li vam život u mirnijem i manjem gradu?

- Prija mi, adaptirao sam se i napokon uspevam da se naspavam.

Story: Kragujevac je svojevremeno prozvan Dolinom gladi, a danas nam, pre svega zahvaljujući vama, dolaze lepe slike iz grada na Lepenici. Smatrate li da svojim sportskim uspesima doprinosite dolasku boljih dana u srce Šumadije?

- Kragujevac je početkom devedesetih godina bio jedan od najsiromašnijih gradova u Srbiji, a danas je jedan od najjačih kulturnih, finansijskih, industrijskih, političkih i sportskih centara. Drago nam je ako VK Radnički doprinosi toj lepšoj slici.

Story: Osećate li i u kojoj meri nemaštinu oko sebe?

- Negde sam pročitao da ova ekonomska kriza koja svima nama kuca na vrata uskoro odlazi.

Story: Odakle crpite večiti optimizam, prisutan na vašem licu?

- Sve je stvar odluke. Nepopravljivi sam optimista.

Story: Čime se, osim vedrim duhom, borite protiv sumorne svakodnevice?

- Moja maksima je: Live today, think of tomorrow, remember yesterday.

 

Nikola Rumenić

 

 

 

Inicijalizacija u toku...