Pre susreta sa Kirom Čaplin (30) bilo je veoma teško da o njoj, pre svega, ne mislim kao o unuci čuvenog glumca Čarlija Čaplina. Ipak, bilo je dovoljno pet minuta razgovora da znatno promenim mišljenje. Neposrednim stavom, jednostavnošću i spontanošću ubedila me je da svim svojim bićem stoji iza truda i rada koji je poslednjih deceniju i po uložila u profesiju modela, glumice i filmskog producenta.
Iako je sudbina uredila tako da nikada ne upozna svog slavnog pretka jer je rođena četiri i po godine nakon njegove smrti, Kiri ne smeta što je, otkako je ušla u svet šou-biznisa, deo svakog njenog intervjua i priča o čuvenom dedi. Naprotiv, njegovi filmovi, ali pre svega nasleđene porodične priče, oživljavaju joj sliku glumačke legende čiji joj lik i ono što je stvorio služe kao zvezda vodilja kroz deo posla u vezi sa glumom. Ali, kad nije glumica, Kira se bavi manekenstvom. Bez ikakve dileme prihvatila je poziv da bude gost na modnoj reviji brenda Mango koja je održana početkom septembra u Istanbulu. Upravo tu, u hotelu Ciragan Palace Kempinski, Kira je za Story otkrila deo svojih interesovanja, stremljenja i stavova.
Story: Volite li više revije visoke mode ili one koje prezentuju odeću za svakodnevnu upotrebu?
- Ženi je potrebno mnogo garderobe, kako one za svaki dan, tako i za posebne prilike. Volim Mango još od tinejdžerskih dana. Reč je o brendu koji uvek ima toliko zanimljivih, nosivih i kvalitetnih komada i stalno je u trendu,. Uživam u kupovini te odeće koju mogu lepo da kombinujem.
Story: Možete li da se opredelite: gluma ili manekenstvo?
- Obe profesije volim podjednako, pa ih tako i obavljam. Izuzetno se nadopunjuju, posebno u današnje vreme kada mnogo glumaca snima brojne kampanje i modne editorijale... A oni potom dosta govore o njihovom imidžu.
Story: Da li je i koliko lepota važna za glumu?
- Ne! Uopšte nije bitna za glumu. Dobar izgled neće ti pomoći da bolje glumiš. Ako te kamera ne voli i ako nisi spreman da ispričaš priču, lepota ništa ne znači.
Story: Ima li istine u tome da ste glumom počeli da se bavite zato što je to sigurniji posao od manekenstva?
- Oduvek sam želela da glumim. Imala sam 16 godina kada sam počela da se bavim manekenstvom, ali je glumačka profesija nešto što sam želela od malih nogu. Ipak, shvatila sam da, ukoliko njome želim da se bavim, moram da pohađam časove. Ne možete samo nešto želeti i probati, morate da se uverite kako ste u tome dobri. Zato sam otišla u Njujork da pohađam časove glume.
Story: Pre toga ste živeli u Parizu. Po čemu pamtite taj period?
- Po hiljadama kastinga na koje sam odlazila pokušavajući da dobijem neki posao, ali brzo sam shvatila kako je sve mnogo teže nego što sam zamišljala. Zato su moje prva sećanja na Pariz pomalo frustrirajuća. Ipak, danas mogu da kažem kako volim taj grad. Kao šesnaestogodišnjakinja, koliko mi je bilo kada sam u njega stigla, bila sam prilično naivna. Po dolasku u Njujork, dobila sam prvi posao. Primetio me je Mario Testino i počela sam da radim za Vogue.
Story: Jednom ste izjavili kako ste rođeni sa srebrnom kašikom u ustima, ali ste je ispustili. Šta ste time hteli da kažete?
- Bila je to šala! Imala sam divnog dedu, ali sve što sam uradila u životu, uradila sam vođena sopstvenom strašću, a ne osećajem da nešto treba da učinim zbog porodice. Inače ne volim pravila, već uživam u tome da sve radim po ličnom nahođenju i na svoj način.
Story: Pored slavnog dede, imali ste i poznatog pradedu, čuvenog dramaturga Judžina Onila. Da li vam poznato prezime pomaže ili odmaže u karijeri?
- Deda me je inspirisao jer je bio divan glumac, a pradeda je takođe bio uspešan u svom poslu. Svi dedini divni filmovi doprinose želji da uradim nešto slično, budem deo neke filmske priče na svoj, skromniji način. Prezime možda pomaže, ali ako nisi talentovan, neće ti mnogo značiti. S druge strane, ono može da oteža jer ima mnogo ljudi koji ne veruju ni u šta i kada sam u nečemu uspešna kažu: Ma da, to je samo zbog imena. Ali, nije me briga.
Story: Vaš otac, Judžin Čaplin, rođen je u četvrtom braku vašeg dede kao dete velike ljubavi. Šta vam je govorio o svom odrastanju?
- Pričao mi je mnogo toga, pa mi je teško nešto da izdvojim. Ipak, bio je srećan jer su mu se roditelji mnogo voleli. Mogu da kažem kako je odrastao kao filozof, pokraj roditelja širokih shvatanja.
Story: Jeste li vi kao najstarija sestra u porodici strogi prema svojoj braći i sestrama?
- Imam dva brata, tri sestre i tri polusestre. Kada sam bila mlađa, bila sam stroga želeći da im pokažem ko je gazda! (Smeh) Sada sam veoma fina i sve bih učinila za njih.
Story: Da li ste tokom odrastanja umeli da procenite koliko su slavni vaši porodični prijatelji poput Majkla Džeksona i Benija Hila Hila?
- Kao mala bila sam veliki fan Majkla Džeksona, i svaki put kada bih ga srela, ne bih rekla ni reč jer sam postajala veoma stidljiva. Benija Hila Hila je sasvim drugačiji od njega. Ali, volela sam da ih viđam.
Story: Pre osam godina bili ste u Beogradu. Po čemu ga se sećate?
- Već je prošlo osam godina? O Bože! Učinilo mi se kako je to veoma interesantan grad, a inače volim da posećujem različita mesta, vozim se okolo i razgledam znamenitosti. Nosim divne uspomene i sećam se koliko sam uživala u Srbiji.
Story: Pamtite li i štap svog dede koji se čuva u Jugoslovenskoj kinoteci?
- Imao ih je nekoliko, ali nisam znala da je jedan u Beogradu. Dobro je da sada znam, pa bih zamolila da ga dobro čuvaju. (Smeh)
Story: Bili ste i koproducent filma Profesionalac. Jeste li zadovoljni tom saradnjom.
- To je divan film koji je emitovan u mnogim državama i može svugde da se odgleda. Predstavio je mnoge talente.
Story: Razmišljate li o braku i materinstvu?
- Materinstvo je blagoslov kada se desi u pravo vreme. Rekla bih da je to najlepše što može da se dogodi jednoj ženi. Nemam još nikakve planove, ali ko zna! Dogodiće se kad bude trebalo.
Story: Da li je žena kompletna samo kada se uda i postane majka?
- Ne. Verujem da udaja i roditeljstvo donesu nešto više u životu, ali to ipak zavisi od osobe. Možete da budete veoma srećni i ukoliko ste sami i nemate dece. Lepo je biti majka, ali žena treba da ima vremena i za svoje prijatelje, hobi, posao... Da sačuva svoj identitet.
Story: U čemu leži istinska lepota života?
- Teško pitanje! Možda u vezama koje ostvarujete sa ljudima. Bitno je da primetite lepotu bilo kog segmenta života, da primetite jednostavne stvari. Nju čuvaju porodica, prijatelji…
Story: A ljubav?
- Ljubav se podrazumeva. Potrebno je otkriti sve te stvari koje mogu da te učine srećnim, a ponekad i tužnim... I umeti živeti život punim plućima.
Jasmina Antonijević
