Glumica Anica Dobra u nastavku Diznijevog filma “Grdana - gospodarica zla” pozajmila glas kraljici Ingrid, koju u originalnoj verziji tumači Mišel Fajfer, a uskoro ćemo moći da je gledamo i kao forenzičarku Radu u nastavku serije "Ubice mog oca 4."
Da li ste gledali originalnu verziju i da li vam je nešto predstavljalo teškoću pri sinhronizaciji?
- Niti sam bila u prilici da pogledam film, niti je bilo toliko teških situacija u toku sinhronizacije! Mislim da, osim reditelja koji radi sinhronizaciju, nijedan glumac nije u mogućnosti da vidi ceo film, već samo svoje scene u kojima pozajmljuje glas. U zavisnosti od veličine uloge moguće je sklopiti priču, ali ne i uživati u pravom doživljaju celog filma. Scene koje mi gledamo u studiju su na malom ekranu, crno-bele, bez efekata i punoće. Magija se sklopi tek na kraju.
Vaše kolege tvrde da nimalo nije lako pozajmljivati glasove određenim junacima. Koji lik vam je dosad bio najteži za sinhronizaciju?
- Nikad nije teško, samo izazovno. A što izazovnije, to bolje! Sinhronizacija podrazumeva posebnu vrstu tehnike i skidam kapu glumcima koji su vični tome i sa lakoćom, samo glasom, dočaravaju stanja, raspoloženja, čitave situacije. Takve glumce je fascinantno gledati dok rade, a ne samo slušati ih. Ja ne spadam u tu grupu, treba mi vremena da se zagrejem, uđem u štos i uhvatim karakter lika kome pozajmljujem glas. Onda nekako sve krene samo od sebe. Svojevremeno sam pozajmila glas ribici Dori, u filmu “U potrazi za Dori” i u fimu “Potraga za Nemom”. Dori mnogo dahće, smeje se, vrišti, zbunjeno uzdiše i izbacuje neke glasove i to je trebalo sve pohvatati! Taj lik baš volim. Čim pomislim na nju, odmah se nasmešim!
Nedavno ste završili i snimanje nastavka “Ubice mog oca 4”. Šta će se dešavati sa forenzičarkom Radom?
- E, to se i ja pitam! Osim što forenzičarku Radu u ovom nastavku upoznajemo malo sa privatne strane, u dilemi između želja i mogućnosti, ostaje ipak otvoreno šta će sa njom biti dalje i kakvu će ulogu imati do kraja.
Nema vas puno u domaćim projektima. Zbog čega?
- Ima me na sceni, bavim se pozorištem. To je trenutno verovatno jedino mesto gde se mogu naći dobri, jaki, interesantni i karakterni ženski likovi mojih godina.
Dosta radite za strano tržište?
- Sve je to isti posao, bez obzira gde se snima, na kom jeziku i za čije tržište. Sve je to deo jednog te istog puta i želje da se radi u kontinuitetu. Danas mnogi naši glumci rade u filmovima koji su koprodukcije, dakle, za strano tržište. Podrazumeva se da dobro govore neki strani jezik, što u moje vreme i nije bio slučaj. A takođe nije problem naći i pogledati bilo koji film, bilo čiji film, bilo gde. Treba samo imati vremena, jer postoji toliko toga snimljenog, da je nemoguće pohvatati sve. I nije svaki film vredan spominjanja, neki se zaborave brzo, a neki ostaju sveži i posle mnogo godina, iako su i jedni i drugi rađeni s istim entuzijazmom.
Kada ćemo vas ponovo videti i čuti na nekom koncertu?
- Pre neki dan sam bila u Novom Sadu, na otvaranju Doma kulture. Tema večeri je bila “Kako je propao rokenrol”, dakle, želja je bila da se vratimo u vreme snimanja tog filma, da povratimo taj senzibilitet, podsetimo se muzike iz tog vremena i setimo se kako smo se osećali dobro i slobodno. Nastupala sam sa Giletom iz “Električnog orgazma”, sa numerama iz filma “Crni bombarder”. U Srbiji postoji i Dečja filharmonija, sastavljena od neverovatno darovite dece koji su pravi majstori na svojim instrumentima. U decembru, pred kraj godine, oni će održati veliki koncert u Sava centru. Postoji ideja da i ja otpevam nešto. To bi za mene bila velika uživancija. Muzika pokreće publiku na drugačiji način nego pozorište, a to osetiti na sceni je velika privilegija.
Iako ste javna ličnost, nikada niste voleli da se eksponirate...
- Ništa nije teško ako ste ono što jeste! A ja sam takva da volim svoj posao, ali i normalan život. I to ne iziskuje nikakav trud, to se samo nekako namesti. Moja pojavljivanja u javnosti nisu ni česta, ni retka, rekla bih da je taman kako treba. Da mogu da živim život punim plućima.
NE PROPUSTITE
