Luka Grbić ostvario je zapaženu ulogu u filmu "Južni vetar" kad je prvi put stao pred kamere, i to u isti kadar s Bogdanom Diklićem i Milošem Bikovićem.
Mladi glumac ima samo 18 godina, a pored toga što je maturant Prve beogradske gimnazije, istovremeno je student Fakulteta dramskih umetnosti. U razgovoru za Kurir Luka otkriva kako je dobio ulogu Nenada Maraša, postao član Mense i da li mu se zbog popularnosti promenio život.
Trenutno se snimaju serija i drugi deo filma "Južni vetar". Kako ste dobili ulogu u filmu?
Ništa u životu nije slučajno. Bio sam pozvan na kasting, ali sam bio krupan za tu ulogu. Previše sam trenirao, i to je prevazilazilo granice lepog. Na prvom kastingu nisam dobio ulogu. Reditelj mi je rekao da sam dobar, ali previše krupan. Snimanje je odloženo, a za jedno leto izgubio sam 10 kilograma. Ponovio se kasting i onda sam prošao.
Na kastingu ste se poslužili jednim lukavstvom da biste dobili ulogu. Izjavili ste da znate da vozite automobil, ali niste, da li vam se kasnije to obilo o glavu?
Na sreću, nije. Iz straha sam odgovorio da znam da vozim. Nisam osetio težinu te svoje bezazlene laži dok nije trebalo da vozim automobil. Reditelj Miloš Avramović mi je rekao danas snimamo scenu kad vozim kola. Otišao sam brzo na internet i ukucao kako se vozi automatik. Nekim čudom to je prošlo dobro. Imao sam, na sreću, pomoć kaskadera, koji mi je rekao da se smirim.
Šta vam je rekao reditelj kad je čuo da niste vozač?
Saznao je to tek posle snimanja i jednog intervjua.
Kako pamtite samo snimanje i činjenicu da vam oca igra veliki Bogdan Diklić?
Ne mogu to iskustvo da vam opišem. Moguće da nisam to tada znao dovoljno da cenim. Danas bih verovatno osetio mnogo veću odgovornost i tremu. Mlađe i starije kolege su bile dobronamerne i spremne u svakom trenutku da mi pomognu.
Da li vas je iznenadila nagrada u Nišu?
Bio sam veoma iznenađen. Mislio sam da je to uloga u kojoj ne možeš kao glumac da ostaviš neki utisak.
Šta očekujete od nastavka?
Više prostora, ali će biti i veća odgovornost na meni.
Kako ste zaljubili u glumu?
Krenuo sam na glumu da idem u prvom razredu osnove škole u umetničku radionicu "Kesić". Voleo sam te časove. Bilo je to mojih pet minuta na sceni. Kad sam upisao Prvu gimnaziju, morao sam s tim da prekinem. Desila mi se uloga u "Južnom vetru" i onda sam odlučio da probam da upišem i FDU.
Da niste dobili ulogu Maraša mlađeg, sigurno ne biste upisali glumu?
Najverovatnije nikad ne bih upisao FDU. Volim da pišem i u tom trenutku su me više interesovale društvene nauke od glume.
Šta biste rekli, kakva je vaša generacija rođena u novom milenijumu?
Generacija koja je zatrovana. Odrasli smo u doba interneta i osuđeni smo da budemo udaljeni jedni od drugih. Osuđeni na zatvorenost i čudan socijalni život. Pripadam otuđenoj generaciji, s prilično poremećenim moralnim vrednostima. Teško je izvući se iz svega toga.
Kako pamtite svoj prijemni?
Bio je to jedan od mojih najlepših i najvećih dana u životu. Čekao sam da pročitaju moje ime i da izađem na scenu. Nisam video nikog ispred sebe i kao da sam gledao u zid. Pokušao sam da pokažem sebe, a sve što se desilo bila je sreća. Ušao sam u uži krug i video koliko želim time da se bavim. Savet od mene za sve koji žele da upišu glumu jeste da na prijemnom ne treba da pokažu šta su naučili glumački, već šta mogu i šta su spremni da urade.
Šta vam je donela popularnost?
Ništa. Ceo dan sam na fakultetu. Popularnost je prolazna. Sve se brzo desi i zaboravi. Moje je trenutno da naučim glumu i kako bih ovu popularnost mogao da održim. Ovo što mi se desilo bila je sreća.
Član ste Mense?
Da. Po upisu u srednju školu, počeo sam da volontiram u NTC centru. Preko osnivača ovog programa učenja Ranka Rajovića čuo sam za Mensu. Odlučio sam pokušam. Nijedan rezultat me ne bi porazio. Prvi put nisam prošao i falila su mi tri boda. Znao sam da će sledeći put biti bolje i ostvario sam rezultat 156, do granice do koje se meri ovaj test. Otišao sam na prvi sastanak i upoznao vrlo zanimljive ljude.
NE PROPUSTITE
