Zovu je balkanskom Tinom Tarner, a ovih dana kreće na seriju koncerata kojom obeležava punih pet decenija rada. Ona je uvek doterana i, reklo bi se, neuništiva
Voli pesmu, kuvanje, igra tenis, šoping joj je i dalje doping, ali pevačica Neda Ukraden najviše uživa da igra mini-fudbal sa svojim unukom. Ume sama da se frizira, šminka, oblači i bude jedna od onih čudesnih žena koje su doterane u svakoj prilici.
Čega se sećate iz svog detinjstva?
- Rođena sam u Imotskom, u pravoslavnoj, patrijarhalnoj porodici. Odatle su svi moji preci, i po ocu i po majci. Tamo sam samo rođena. Zbog tatinog posla selili smo se po Bosni, do Sarajeva, u kome sam završila studije engleskog jezika i književnosti, a zatim i pravo, uz muzičku školu. Bila sam jedinica. Moj otac je radio kao kriminalistički inspektor i brinuo je za mene na vrlo strog način. Od mene se očekivalo da budem vaspitana i vredna. Moj talenat za muziku shvatali su samo kao hobi.
Šta znači strogo vaspitanje?
- Odgajana sam da živim od svog rada, poštujem starije, budem od reči, ne budem prevrtljivi i licemerni lažov, budem iskrena, volim svoje roditelje i svoju zemlju. Pored oca i majke širokih shvatanja, u sredini gde je bilo više vera i nacija naučila sam da volim i poštujem ono drugačije, tuđe običaje, ukuse, hranu. U tom duhu je protekla moja mladost i čitav život. Tako sam odgajala i svoju kćer, da ne zaboravimo ko smo i šta smo, koji su nam koreni, tradicija i običaji.
BAKINA ŠKOLA
Koji su vam običaji najdraži?
- Božić i Uskrs uvek me podsećaju na moju baku Anđu, koja je imala najveći uticaj u mom životu. Bila je energična, vredna, realna i pametna žena. Niko joj nije bio ni do kolena. Imali smo vinograd i moja prva sećanja su na miris grožđa i smokava. Vinograd je za mene kultno mesto. Kad bi se grožđe vezivalo po vrućini, sve bi snajke, sinovi, mlađarija popadali, a baka bi usred podneva vezivala loze, hrabro, sa maramom na glavi, grabila, da ništa ne ostane za sutra. Od nje sam puno naučila.
Šta vam je govorila?
- Kad sam se razvodila i bila, naravno, depresivna i tužna, baka me je pogledala šeretski i rekla rečenicu koja mi je ostala zauvek upisana: "Neka tebi tebe!" I dodala: "A to što ne valja, neka ga đavo nosi što pre." Bilo da je to muž, neko loše prijateljstvo, propali posao, šta god. Ja sam neko ko je u životu hodao bez štaka, oslonaca, bilo da je reč o mužu, kompozitorima, naciji. Iza njih njihovi, iza nas naši, a iza mene - niko. Htela - ne htela, bila sam oslonjena na samu sebe. Uvek sam gledala napred, tako gledam i danas. Tako sam odgojila i svoje dete, koje mi je danas ogromna podrška.
U nastavku saznajte da li bi Neda Ukraden želela ponovo da se uda.
