Popularna folk pevačica Tina Ivanović u intervjuu za portal Glossy.rs otkriva pravu istinu o svom zdravstvenom stanju, demantuje sve ružne glasine koje su je jako pogađale ove godine, te govori da uz neizmernu podršku svoje porodice prevazilazi sve prepreke.
Mnogo se spekulisalo ove godine o vašem zdravstvenom stanju - otkrijte nam šta je prava istina?
Prava istina je da sam pre dve godine operisala tumor na dojci koji je na sreću bio dobroćudan. Ove godine sam išla na detaljnu kontrolu radi svoje sigurnosti i mira. Međutim u jednom dnevnom listu izašao je naslov da sam po treći put operisala karcinom, iako smo toj novinarki koja je zvala za izjavu rekli da sam išla na redovnu kontrolu i zato sam viđena u bolnici.
Koliko su vas pogađale sve neistine vezane za tu temu?
Mnogo su me pogađale neistine koje su pisane. Pre dve godine je pisano sve i svašta, i da se borim za život, i ovo i ono, uopšte nam to nije prijalo da čitamo, ni mojoj porodici ni meni. To je bio veliki pritisak za nas u to vreme, kada smo prolazili kroz pakao, i sa zebnjom čekali histopatološki nalaz. Međutim to je bilo i prošlo, pregurali smo sav taj pritisak i pisanje raznih neistina, ali kada je u septembru ove godine izašao ponovo naslov da imam karcinom, stvarno mi nije bilo svejedno. Opet su krenuli da stižu pozivi sa svih strana i objašnjavanje o čemu se tačno radi. Takve neistine mogu da utiču i na moj posao, mnogi ljudi poveruju u sve ono što pročitaju iako to nije tačno.
Koliko ste priklonjeni novim trendovima poput društvenih mreža i u kojoj meri na taj način delite svoju privatnost sa javnošću?
Kao i većina ljudi i ja sam se takoreći zarazila društvenim mrežama. Ne preterujem baš toliko sa iznošenjem svoje privatnosti, sve u granicama normale.
NE PROPUSTITE
Šta biste žrtvovali zarad karijere?
Na moju sreću moj suprug i porodica su uvek bili uz mene. Od početka moje karijere, pa sve do sad pružali su mi svu podršku i bili mi vetar u leđa, tako da me niko nije uslovljavao po tom pitanju. Sa nekim ko bi mi postavljao ultimatume: "on ili moj posao, odnosno karijera" ne bih dalje provela ni pet minuta. Smatram da dvoje ljudi koji su nekakvoj emotivnoj vezi ne treba jedno drugo da sputavaju u poslu, usavršavanju, obrazovanju, radu na sebi, ili bilo čemu. Ako neko tvrdi da mu je stalo do mene, treba valjda da ima za mene zrno podrške i razumevanja. Ako me voli (poštuje) onda voli (poštuje) i moje želje, snove, planove, interesovanja, jer sve je to neodvojivi deo mene, iako ne mora on obavezno biti deo svega toga. Posao, kao sastavni deo života (svakoga ko nije džabalebaroš), odnosno naše zadovoljstvo onim što radimo, te uspesi koji se tim radom postižu, sve ukupno dovodi do toga da se bolje osećamo u sopstvenoj koži, zadovoljno i ostvareno. Ako smo suštinski nezadovoljni, ne možemo voljenim bićima dati najbolje od sebe. Ne isključujem da je nekom dovoljno da bude ostvaren samo na ljubavnom planu i ako je tako, meni nije lakse da se pretvaram da jeste. Polazeći upravo od sebe, ne bih ni od koga trazila da se zauvek odrekne svojih snova i planova, nisam sigurna da sam toga vredna.
Nastavak na sledećoj strani...
