Kad god me vidite ispred kamera, budite sigurni da ne želim da budem tu", izjavio je jednom prilikom Džordž Majkl i često je to isticao - da bi bio najsrećniji kada bi mogao da živi svoj život van kamera u potpunosti.
Za dokumentarac "Poslednji dani Džordža Majkla" iskorišćeni su razni isečci intervjua koje je muzička legedna za života dao. Takođe, o njemu su govorili mnogi koji su ga poznavali, prijatelji, pa i komšije, u nadi da se "naslika slika" o njemu kakav je zapravo bio.
Uopšte nije bila tajna da uopšte "nije bio zaljubljen" u kamere, ali njegov humantirani i filantropski rad bilo je ono što je zaista svako poželeo da čuje.
Negativne komentare predstavnik medija koji je prikazao dokmentarac pokušao je da stiša rečima:
Džordž Majkl bio je poznata ličnost i ljude je svakako zanimalo sve o njemu. Posebno sve ono što se događalo pred kraj... Sve je u suštini već i rečeno i napisano."
Međutim, mnogi oduševljeni dokumentarcem priznali su da bi možda ipak bilo bolje da se sačekala sahrana (koja se očekuje 26. marta u strogom krugu porodice i najbližih prijatelja).
...Trebalo je da ga zakažete za neko pristojno vreme nakon sahrane", istakao je Endru Ridžli, dugogodišnji prijatelj i kolega iz grupe Wham! - komentar koji je odjeknuo najglasnije.
Ipak, jedno stoji - bilo je lepo pogledati i saznati neke detalje iz života ove velike zvezde. Kao i obično, ističući ironiju svega šuška se na društvenim mrežama - Džordž Majkl poveo je još jednu bitku s kamerama.
