Pre svega, početak priče o filmu "Kum" vezan je za samog Maria Puza, čija prva knjiga "Kum" izlazi 1969. godine, i biva punih 67 nedelja na listi bestselera. Puzo je prava za prvu knjigu unapred prodao holivudskom studiju "Paramaunt", a uprkos neočekivanom uspehu knjige, poučeni pretnodnim lošim iskustvom producenti "Paramaunta" ne veruju u uspeh još jednog film o mafiji.
Zbog Marlona Branda, odbacili su LEGENDU: 5 stvari koje SIGURNO niste znali o filmu Kum
Zbog toga, traže od Puza da adaptira scenario i smesti radnju u 60-e godine prošlog veka, a ubrzo je usledila potraga za rediteljem. Prvi izbor je bio Serđo Leone, ali je on već bio angažovan na filmu "Bilo jednom u Americi" i nije ga zanimala priča o "običnim italijanskim mafijašima". Piter Bogdanovič ljubazno odbija "Paramaunt", zbog angažmanana filmu "Što te tata pušta samu", a ni Piter Jejts, Ričard Bruks ne vide potencijal u "Kumu".
U prvi mah, ni Frensis Ford Kopola nije želeo da režira film koji će ga proslaviti. Do "Kuma", Kopola je bio poznat kao reditelj koji je napravio četiri neuspešna filma, ali njegovo ime je ipak nešto značilo u Holivudu, tim pre što je osvojio Oskara za najbolji scenario za film "Paton".
Iako najpre nije želio da režira film koji glorifikuje mafiju i nasilje, Kopolu je, po sopstvenom priznaju, brzo fascinirao svet "podzemlja u kojem moćne mafijaške porodice dele Njujork na svoje interesne sfere".
Za mnoge je bila opasna Kopolina ideja da filmom predstavi alegoriju američkog kapitalizma, u kojoj moćne porodice poput Kenedijevih i Rokfelerovih, vladaju zemljom uređenom po njihovim zakonima, na isti način na koji mafijaške porodice vladaju podzemljem. Zbog toga, Kopola je odlučio da "Kum" bude prvi film o mafijaškoj porodii, u kom mafiju gledamo u intimnom porodičnom svetlu, a u kom je gangstersko nasilje i poslovanje sporedna stvar - posao kao i svaki drugi.
Nastavak pročitajte na drugoj strani...
