Sudbonosni susret sa Džonijem Depom (tokom njegovog boravka u Francuskoj zbog snimanja filma "The Ninth Gate") i zajednica duga 14 godina bili su prava filmska priča, neverovatna u savremenom, hirovitom Holivudu.
Merila se menjaju i obistinila se, kao nikada do sad, Vorholova stara tvrdnja. Doslovce svako može imati svojih par minuta slave, bez obzira na to zaslužuje li ih. Kao da izdvojiti se više nema svoje prvobitno, suštinsko, pozitivno značenje. Danas, privući pažnju kamera i bliceva uglavnom podrazumeva negativan način, a ne autentičnost, novitet, svežinu.
Svega par decenija unazad još je bilo drugačije. Tada su takođe novinski i televizijski prostor zauzimali jednokratni, beznačajni likovi, ali s druge strane, bilo je i zanimljivih, nesvakidašnjih ljudi. Vanesa je jedna od takvih, a ovo je priča o njoj.
Vanesa Paradi, francuska glumica-pevačica-modna ikona prepoznatljivog izgleda i specifične, nesavršene lepote, svet je ugledala 22. decembra 1972. u predgrađu Pariza, Saint-Maur-des-Fossés. Vrlo rano pokazuje interesovanje za pevanje, koje roditelji svesrdno podržavaju (i njena mlađa sestra Alison je glumica). Sa osam godina, zahvaljujući posredovanju ujaka producenta, postaje deo popularnog šou programa "L'Ecole Des Fans (The School of Fans)".
Sa trinaest godina objavljuje prvi singl, a tri godine kasnije pesmica "Joe le Taxi" (1987) preko noći je lansira među zvezde. Nova atrakcija je rođena. Zahvaljujući izgledu "lutkice", dečački sitnoj građi i interesantnom licu (karakteristični razmak između prednjih zuba, po kome je poznata i Madona) postaje zanimljiva modnim fotografima i filmskim kamerama. Uporedo sa muzičkom, počinje sporadičnu karijeru na velikom platnu i daleko češću u modelingu (do danas zaštitno lice brojnih reklamnih kampanja).
Karijeru Paradijeve tako možemo podeliti na periode:
1) Lolita
2) Kravitz-girl
3) evropski šarm
4) zrelo doba
Ubrzo nakon debitantskog albuma ("M&J", 1988), sledi vatreno krštenje na filmskom platnu. U ostvarenju "Noce blanche (White Wedding)" igrala je Matildu, tinejdžerku bez roditeljskog staranja, uz to zavisnu od droge, koja započinje opasnu i opsesivnu aferu sa svojim oženjenim, tri decenije starijim profesorom. Ova uloga donela joj je prestižnu nagradu "Cesar". Put ka vrhu bio je nezaustavljiv. Naredni album, "Variations Sur Le Mme T'aime (Variations on the Same Theme) " iz 1990. godine visoko je vrednovan od strane kritike, a još veće priznanje donosi saradnja sa legendarnim Seržom Gensburom. Na planu mode, postaje zaštitno lice čuvene kampanje "Coco, Chanel's perfume line" iz 1991.
Imidž koji je izgrađen u ranoj fazi karijere može se problematizovati i prodiskutovati sa stanovišta eventualne zloupotrebe pojave jedva punoletnog devojčurka, stavljenog u ulogu moderne Lolite, kojoj su bili prilagođeni kako filmski izleti, tako i muzički koncepti. Projekat Vanesa svi su želeli- početkom 90-ih, malena Francuskinja bila je "the IT girl" u Sjedinjenim državama, pravo otkriće. Najveći doprinos tome dao je Leni Kravic, njen dugogodišnji poslovni i životni partner, preuzevši na sebe ulogu mentora i vođenja karijere svoje interesantne Muze.
Rezultat tog rada i boravka u SAD-u je izvanredan Vanesin album iz 1992. godine- "Be MyBaby", kao i narednih nekoliko sjajnih godina u kojima je Paradijeva prošla kroz možda najstilizovaniju vizuelnu etapu. Ploču su publika i kritika jednoglasno proglasili njenim najvišim dometom do današnjeg dana. Verno prenevši atmosferu 60-ih, izdvojile su se pesme "Natural High", "Sunday Mondays" , "I'm Waiting for the Man" , "Just as Long as You Are There" i naravno, naslovna, sa predivnim spotom (kadrovima dominira mlada umetnica, usamljena na krovovima velegrada). Usledila je uspešna turneja, tokom koje je Vanesa održala više od 70 koncerata, ovekovečenih na albumu-uživo "Vanessa Paradis Live (1994) ".
Rad sa Žerarom Depardjeom na drami "Elisa" (1995) označava nastavak linije mahom tipskih uloga na početku karijere, kraj idile sa Lenijem, povratak u domovinu i potpuno posvećivanje glumi, pod uticajem sve ohrabrujućih ocena stručnjaka. Kravitz o Vanesi: "”Bio sam ludo zaljubljen u nju. Vanesa je bila savršena žena ali se pojavila u mom životu u pogrešno vreme. Žalim što sam to prokockao. I nadam se da će ova izjava stići do nje. Upoznala je Džonija Depa preko mene. Posle toga, nisam je više sreo. Nije dolazila na moje koncerte i nismo imali nikakav kontakt. Želim joj svu sreću. Ali znam da ćemo se jednog dana sresti ponovo. I to će biti pravo vreme da razgovaramo o svemu.
Sudbonosni susret sa Džonijem Depom (tokom njegovog boravka u Francuskoj zbog snimanja filma "The Ninth Gate") i zajednica duga 14 godina bili su prava filmska priča, neverovatna u savremenom, hirovitom Holivudu. Sličnost Vanese i Kejt Mos, Džonijeve prethodne verenice, bila je očigledna i zapanjujuća. Ipak, ono što je Paradijevoj pošlo za rukom, problematična manekenka nije uspela. Otrgavši Depa iz pakla poroka i lutanja, Vanesa je godinama bila tiha i verna podrška iz senke. Kći Lili-Rouz Melodi Dep i tri godine mlađi sin, Džon Kristofer"Jack", upotpunili su porodičnu sreću koju je Vanesa izrazila albumom "Bliss" (2000). Zablistala je i u filmu "Devojka na mostu"(La fille sur le pont,1999), crno-belom omažu tradicionalnoj kinematografiji, kojim je započela tradiciju biranja mračnijih, artističkih uloga, slično svom nevenčanom suprugu.
Oboje su distancirano od američkog ludila birali zanimljive, umetničke projekte, bavili se vinarijom i gajeći nekonvencionalni životni stil, izbegavali medije i u povučenosti podizali dvoje dece. Uspešno su odolevali pritisku konzervativaca i svih onih koji misle da se ljubavna zajednica dvoje ljudi mora zvanično overiti i potpisati. I tako sve do neočekivanog razlaza, usled Džonijevog novog zaljubljivanja- u partnerku iz filma "Dnevnici ruma", Amber Heard. Izgleda da nije bilo razloga da Vanesa onoliko strahuje, bar po tvrdnji tabloida, zbog fatalne Anđeline Džoli tokom snimanja "Turiste". Pretnja se krila na drugoj strani.
Život posle Džonija se ipak nastavlja. Kći Lili-Rouz već uveliko kreće majčinim stopama, bavi se glumom i modelingom.
Istina, od njene ranomladalačke lepote nije ostalo mnogo, bolje reći, promenio se njen tip, zajedno sa promenom imidža i odrastanjem. Vanesa koju sada imamo pred sobom odavno je ozbiljnija, drugačija, a opet jednako svoja, jednako prepoznatljiva. Jedna od onih osoba oko kojih su mišljenja uvek podeljena- nekima se ne dopada njen izgled, drugima je potpuno originalna u svojoj nesavršenosti.
Na sceni očigledno uživa i to predstavlja njen intimno najbliži vid javnog predstavljanja. Cilj joj nikada nisu bili tiraži i masovna popularnost. Eksperimentiše, izvodi za vernu i odabranu publiku. Kritika i merodavne kolege znaju to da cene.
Multitalentovana Vanesa svojim raznovrsnim interesovanjima i darovima evocira duh starih kabarea (pevanje, gluma, fotogeničnost) i evropskog međuratnog kulturnog miljea. Ima u sebi nešto neodoljivo, što podseća na prošlost i uklapa se u sve one predstave o tradicionalnom francuskom duhu jedne žene. U svojim mlađim danima oličenje Lolite, nalazi se na putanji izmedju Mylene Farmer i Alizee. Suprotnost svojim senzualnim i raskošno lepim zemljakinjama Brižit Bardo i Mišel Mersije, po godinama nešto bližim, sofisticiranim Sofi Marso i Ani Mulgalis, a opet- još jedan biser (po mišljenju moje malenkosti) najpoetičnijeg svetskog naroda (pored Rusa!).
Njen boemski, neopterećeni stil inspiriše i pleni. Opuštena, po svemu sudeći jaka, samostalna i svesna sebe (što se najbolje vidi u sposobnosti da fizičke nepravilnosti pretvori u prednosti- o svojim zubima, npr: "Zašto da ih popravim? Rođena sam sa njima. Mogu da pljujem kroz njih. Korisni su mi.
NE PROPUSTITE
