Grci s ponosom ističu kako će večno biti zahvalni svojoj sunarodnici Melini Merkuri, zbog truda uloženog u projekat koji je do danas ostao najveća rana na grčkom nacionalnom identitetu – povratak "partenonskog mermera"...
Melina Merkuri bila je glumica, pevačica i političarka. U svetu je ostala najpoznatija po filmu "Nikad nedeljom", a u domovini joj se i dalje dive zbog hrabre borbe protiv vojne diktature, koja ju je prognala i oduzela joj svu imovinu.
Uz svu srčanost koju je pokazala boreći se da "partenonski mermer" ponovo dođe tamo "gde i pripada", Melina Merkuri pokazala je impresivnu snagu u borbi protiv vojne hunte koja je 21. aprila 1967. godine u kolevci savremene civilizacije pučem preuzela vlast i gušeći građanska i demokratska prava Grka ostala na čelu države sve do 1974.
Iako joj je vojna hunta zbog energičnih javnih istupa oduzela grčko državljanstvo, proterala je iz zemlje i konfiskovala svu imovinu, Melina se ni na trenutak nije pokolebala - nastavila je da kritikuje režim koji nije poštovao ljudska prava. Organizovala proteste širom sveta i, uvek u prepoznatljivoj jarkocrvenoj haljini, žestoko osuđivala način na koji je hunta vodila zemlju.
Njen glas nije bio samo vapaj jednog od miliona poniženih Grka. U vreme kad je vojna hunta zasela na čelo Grčke, Melina Merkuri je već uživala ugled svetske glumice i ono što je ona govorila čulo se mnogo jače i dalje nego što su pukovnici u Atini želeli.
Uloga u filmu "Nikad nedeljom" (1960), u kojem je pevala pesmu Manosa Hadžidakisa koja se kod nas pamti pod imenom "Deca Pireja", donela joj je nominaciju za Oskara i nagradu BAFTA, kao i Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.
Uzeli su mi imovinu, pa šta? Nisu mogli da mi otmu moj grčki identitet i ono čemu me naučio još moj deda: prave vrednosti nisu ni novac, ni vlast, već hrabrost i osećaj za pravdu", izjavila je kad je 1967. godine napuštala Atinu.
Ne čudi, zato, što su je sunarodnici već na dan njene smrti, 6. marta 1994, prozvali "poslednjom grčkom boginjom", a takav status u javnosti uživa i danas.
Melina Merkuri rođena je kao Marija Amalija Merkuris 18. oktobra 1920. godine na Kolonakiju, najlepšem delu Atine, podno samog Akropolja. Ime Melina svojevrsna je složenica od imena Marija, koje je dobila prema očevoj majci, i Amalija, koje u Grčkoj uopšte nije postojalo do sredine 19. veka. Naime, knjige rođenih u Grčkoj vode se vrlo strogo i drugačije nego bilo gde u Evropi, tako da svaka porodica po pravilu zna kako će im se zvati potomci i po nekoliko generacija unapred.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
