Popularna folk pevačica Mina Kostić na sceni deluje moćno i energično i nikada ne otkriva krhku i nežnu stranu svoje prirode, ali se na osnovu truda koji je uložila u opremanje svog stana na Lekinom brdu vidi sa koliko strasti pristupa svemu što radi. Snabdeven stvarima zanimljivih dezena i boja, Minin kutak za devojački život podseća na enterijere iz snova, kakav bi poželela svaka pripadnica lepšeg pola. U ritmu zabavne i narodne muzike, koja trešti sa njenog radio-prijemnika, ona gotovo svakodnevno sređuje prostor od sedamdeset i tri kvadrata, a u tome joj nesebično pomaže i njena pomajka Evdokija, koju od milošte zove Duda. Mina je usvojena sa nepunih pet godina i od tada su njih dve nerazdvojne. Duda je i izuzetno vezana za svoju ćerku, pa čak ne može da spava dok se njena mezimica ne vrati sa napornog tezgarenja po zemlji i inostranstvu.
- Dala sam konačni pečat u opremanju tri glavne prostorije u našem domu, u koje Mina i dalje voli da ubaci poneki detalj kako bi razbila monotoniju. Međutim, već nekoliko meseci nije bilo značajnijeg eksperimentisanja u pogledu rasporeda nameštaja ni u dnevnoj, niti u mojoj i njenoj spavaćoj sobi, koje se nalaze jedna pored druge. Trudila sam se da ovaj prostor učinim funkcionalnim, pa sam između svoje i dnevne sobe stavila plakar koji ima dvostruku ulogu − on istovremeno predstavlja pregradni zid i čuva najveći deo moje garderobe. U stanu dominira braon boja, zato što su stvari takvih tonova lake za održavanje i podsećaju na prirodu - ističe Evdokija.
Duda i Mina su se u ovaj stan doselile krajem 2005. godine i to iz porodičnog doma koji su delile sa pevačicinim bivšim suprugom Tiosavom-Tikom Sretenovićem, čija je majka boravila sa njima. Iako se od muža razvela tek krajem prošle godine, Kostićeva je njihovo ljubavno gnezdo, takođe na Lekinom brdu, napustila čim je odnos između njih dvoje zahladneo. Dok je bila u braku, ova tridesetjednogodišnjakinja je finansirala doradu Tikine kuće i izgradnju zgrade u kojoj ona trenutno živi. Međutim, nesrećnim spletom okolnosti, većina stanova pripala je Sretenoviću, a Mini je, uprkos uloženom trudu i novcu, ostao samo jedan i to na trećem spratu ove moderne stambene celine.
- Dopada mi se kraj u kojem živim, jer često imam osećaj da sam potpuno izolovana od gradske vreve, a u realnost se vraćam tek kada izađem na ulicu. Slobodno vreme najradije provodim u dugim razgovorima sa Dudom i to na maloj, ali simpatičnoj terasi, tik uz njenu spavaću sobu. Ipak, volela bih da uskoro promenim sredinu, ali ne zbog toga što mi ovde nešto ne odgovara, već zato što bih se osećala mnogo bolje na nekoj potpuno novoj lokaciji, koja u meni ne bi budila sećanje na prošle dane. Ne znam gde ću se preseliti, ali sigurna sam da će to najverovatnije biti kuća sa đakuzijem u kupatilu kako bih mogla da uživam izležavajući se u kadi punoj pene i sa čašom šampanjca u ruci.
- Budući da sam i ja usvojena, razmišljam o tome da svoju ljubav i krov nad glavom podarim bar jednom mališanu bez roditelja. Međutim, volela bih da pre toga rodim dete, jer odavno maštam o porodici. Prva sam lansirala vest da ću usvojiti bebu, a onda je to postao trend među poznatim ličnostima i mnoge pevačice su počele olako da pričaju o tome kako su se i one odlučile na taj korak. Za razliku od ostalih, čvrsto se držim svojih principa i tvrdim da ću usvojiti dete kome ću svojim postupcima dokazati da sam sposobna za ulogu majke, kao što je bila moja Duda kada je postala moj staratelj.
Ova folk pevačica raskošnog glasa rođena je u naselju Ledine, gde se njena pomajka doselila iz centra grada s namerom da usvoji ćerku.
- Razvela sam se od svoga muža sa kojim nisam dobila potomke, pa sam otišla u Dom za napuštenu decu u Zvečanskoj i tamo su mi rekli kako ne mogu da postanem staratelj, jer nisam udata. Bila sam ogorčena zbog toga. Međutim, sticajem okolnosti posetila sam prijateljicu, koja živi na Ledinama, gde sam videla kućice sa mnogo dece u dvorištu. Dirnula me je njihova graja koja se čula na sve strane i rešila sam da se iz Molerove ulice preselim tamo. Nastanila sam se blizu Minine porodice u kojoj je bilo desetoro mališana. Spazila sam je još dok je bila četvorogodišnjakinja i postepeno sam osvajala njenu naklonost. Često smo pričale i donosila sam joj poklone, igračkice i garderobu, koju sam kupovala i ostaloj dečici. Dovodila sam je svojoj kući, kupala je, sređivala i ona je samoinicijativno počela da me zove mama. Toliko smo se zavolele da više niko nije mogao da nas spreči da budemo zajedno. Razgovarala sam sa njenim roditeljima i zamolila ih da je uzmem k sebi. Pošto su shvatili da će joj kod mene biti dobro, ledena santa nepoverenja oko njihovog srca se otopila, pa su mi dozvolili da je usvojim. Nakon toga sam im finansijski pomagala i još to činim, a zauvek ću im biti zahvalna za sreću koju su mi priredili predavši mi Minu. U početku smo živele na Ledinama gde je ona išla u školu, a potom smo se preselile u naselje Medaković. Namerno sam je odvela tamo, ali ne da bi zaboravila svoje korene, već da bi započela novi život. Kada je odrasla i počela da se bavi pevanjem, sama je odlučila da preuzme brigu o svojoj biološkoj porodici.
Mina i Duda su se zatim preselile u Mirijevo, pa na Konjarnik, a potom su usledili udaja i razvod poznate pevačice, koja je većinu stvari ostavila u domu svog bivšeg supruga Tiosava.
- Osim stola koji mi je Mina poklonila, odande nismo ponele ništa. Ostatak nameštaja je kupljen kada smo došle u sadašnji stan - kaže Duda.
Odluka o tome da se ponovo presele povezana je i sa činjenicom da su trenutno u zgradi bez lifta, a Mininoj pomajci teško pada penjanje na treći sprat.
- Ovde mi se sviđa to što smo u potkrovlju, a ne čini se tako, jer nema krovnih prozora, niskih zidova i sličnih građevinskih peripetija. Mama bi volela da se nas dve što pre odselimo na dve različite adrese, jer misli kako bi trebalo da živim sama. Ne slažem se sa njom i svakog dana joj dokazujem koliko mi znači što smo zajedno. Ja sam još uvek njena devojčica koja želi da s njom podeli sve svoje probleme, radost i tugu. U stan mi često dolazi društvo, pa se ona povlači u svoju sobu, dok je ne nateram da nam se pridruži. Moji prijatelji je obožavaju i teško bi prihvatili činjenicu da nas dve više ne živimo zajedno, pa ne verujem da ćemo se razdvojiti.
Duda, međutim, iznosi kontraargumente, jer misli da je vreme da se njena mezimica osamostali.
- Ne može ona celog života da bude uz maminu suknju. Smatram da joj je potrebna sloboda i ponekad mi je žao što se malo više ne posvećuje sebi.
Nikola Rumenić
Tekst je objavljen u 76. broju magazina Story 6. marta 2007. godine.
