Ono malo slobodnog vremena koje im preostane nakon brojnih napornih obaveza glumica Pozorišta na Terazijama Ivana Knežević i kompozitor i pevač Marko Kon trude se da provedu što kvalitetnije, uglavnom posvećeni jedno drugome u svom novom domu. Ovaj prostrani stan smešten je na trećem spratu jedne prestoničke zgrade koja je proglašena spomenikom kulture u samom srcu Beograda. Staru lepoticu projektovao je jedan od značajnijih naših arhitekti, Dragiša Brašovan, a unutar nje smešten je moderno opremljen salonac ovog emotivnog dvojca. Njegov enterijer nedvosmisleno otkriva senzibilitete ukućana, ali i njihove afinitete i odiše dobrodošlicom za sve one koji se u njemu zateknu.
- U ovaj stan uselili smo se pre godinu dana. Salonskog je tipa, karakterišu ga visoki plafoni i ima oko osamdeset kvadratnih metara. Iako se nalazi u staroj zgradi, u potpunosti je prilagođen savremenom načinu života. Sačinjavaju ga ogroman dnevni boravak i spavaća odaja, potom gostinjska soba, kuhinja, kupatilo, toalet, špajz, hodnik, terasa i balkon - priča Marko koji je baš kao i njegova verenica opčinjen više nego spektakularnim pogledom koji se iz njihovog udobnog gnezda prostire na čitav grad.
Za uređenje enterijera zadužen je bio Markov otac Jovan koji je, uz konsultovanje ukućana, projektovao i opremao veći deo salonca.
Ukućani najradije vreme provode u dnevnoj sobi koja je ujedno i najveća prostorija u stanu. Tu se odvijaju gotovo sve životne navike partnera, čitanje, gledanje televizije, popodnevno odmaranje ili pak druženje sa prijateljima.
- U dnevnom boravku dominiraju dva velika crno-zlatna troseda koja su kupljena u Simpu, a između njih je crni kožni stočić koji smo kupili u Eurosalonu. Centralni deo, kao i kod svakog drugog čoveka na planeti, rezervisan je za televizor. Policu za knjige koja zauzima čitav jedan zid dizajnirao je moj otac i veoma mi se dopada. U uglu je smešten i trpezarijski sto sa četiri kožne stolice, sasvim dovoljan za naše potrebe. Zbog veličine prostorije bili smo primorani da stavimo dva tepiha jer bi jedan delovao kao flekica na patosu - kroz osmeh priča Marko koji je veoma ponosan na posedovanje kolekcije slika proslavljenog umetnika Miloša Vlajića.
Kuhinja je smeštena na malom prostoru, ali se u njoj nalaze svi elementi potrebni da se pripreme ukusna jela. Iako u njoj provode veoma malo vremena, Marko se ipak češće zadržava i može da se pohvali izvanrednim kulinarskim sposobnostima.
- Kuhinjom dominiraju bela, boja cigle i nijansa stabla crvene španske jabuke. Pošto smo prezauzeti poslom, ako kuvamo, trudimo se da to odradimo što brže ili se hranimo van kuće. Ja za razliku od Marka, koji je izvanredan kulinar, ne umem da kuvam. Tim umećem me je i osvojio, mada u poslednje vreme i on retko ulazi u kuhinju - iskrena je nežnija polovina ovog para.
Zavidan deo prostora ostavljen je i za spavaću sobu koju krasi nesvakidašnji mir neophodan za opuštanje nakon napornog dana.
- U njoj se nalaze ogromni prozori sa kojih se prostire prelep pogled na gotovo ceo Beograd. Najveći deo zauzima francuski krevet od četiri kvadratna metra da bi čovek mojih dimenzija mogao valjano da se opusti. Tu su i veliki plakari obloženi ogledalima koja dodatno proširuju prostor. Ni ovaj deo stana ne bi bio potpun da se u njemu ne nalazi veliki televizor - priča Marko i objašnjava kako su uredili drugu prostoriju koja je takođe predviđena za spavanje.
- U njoj se nalazi manji dvosed, ali kada se rasklopi, pretvara se u udoban krevet u kojem dve osobe mogu udobno da spavaju. Tu je smešten i moj prvi kompjuter Mekintoš koji nema nikakvu materijalnu vrednost, ali sam emotivno vezan za njega - kaže Marko.
Omiljeni Ivanin deo stana jeste veliko kupatilo u kome provodi dosta vremena uživajući u malim ženskim ritualima.
- Kupatilo je moderno uređeno u svetlim i tamnim nijansama sa tuš kabinom. Ono što mi se u domu veoma dopada jeste i činjenica da postoji odvojen toalet. Srećna sam što imamo i špajz koji sam iskusno pretvorila u svoj cipelarnik - kaže Ivana čije je zaduženje uoči praznika bilo da dekoriše dom novogodišnjom jelkom.
Moni Marković
Tekst je objavljen u 225. broju magazina Story, 12. januara 2010. godine.
