Kada želi da se odmori od mnogobrojnih obaveza, svoju oazu mira muzičar Nikola Sarić, poznatiji kao Sajko, pronalazi u svom stanu na Novom Beogradu, gde sa roditeljima i bratom živi već petnaest godina. Pošto je bio jako mali kada su njegovi roditelji uređivali stan, ovaj dvadesetogodišnji pevač koji je stekao popularnost zahvaljujući učešću u takmičenju Operacija trijumf, nije se mnogo pitao prilikom izbora nameštaja, ali priznaje da mu se veoma sviđa na koji način je opremljen njegov dom. U stanu od oko sedamdeset kvadrata, smeštena je prostrana dnevna soba, trpezarija, kuhinja i još dve sobe, ali i mala terasa koja je omiljeni deo doma mladog muzičara.
- Kada smo se doselili, mama Snežana i tata Saša su nešto drugačije uredili dom, a pre nekoliko godina promenili su nameštaj u dnevnoj sobi. Nisu me pitali za savet, ali jako mi se dopada njihov izbor nameštaja. Dvosed, trosed i fotelja veoma su udobni i tu može da nam dođe mnogo gostiju. Takođe, sviđa mi se i narandžasta boja nameštaja koju ne bira mnogo ljudi – objašnjava ovaj simpatični mladić.
U skladu sa nameštajem, u dnevnoj sobi je i tepih u narandžasto-bež boji, dok se na polici nalazi lampa u istoj nijansi. Zidovi u toj prostoriji ukrašeni su različitim slikama, dok se na policama nalaze drage fotografije ukućana.
Pošto se u kući ove skladne porodice često priprema hrana, kuhinja je jedan od bitnijih delova stana za sve ukućane.
- Mama svakodnevno priprema hranu i tu drži primat, ali ja obožavam da kuvam. Međutim, izbegavam da to činim kada je ona kod kuće jer voli da posmatra šta radim i uvek mi daje različite sugestije, što mi se ne dopada. Zato uvek, kada ona i tata odu na odmor, volim da se zavučem u kuhinju i pripremam različite specijalitete – kaže Nikola i nastavlja:
- Važno mi je što naša kuhinja nije mala jer bih u suprotnom imao problem uvek kada želim nešto da spremim, mada bi mogla da bude za nijansu veća. Ono što bih svakako promenio u tom delu mog doma jeste boja kuhinjskih elemenata koji su u beloj boji, što baš i nije praktično. Nisam razmišljao o tome za koju bih se nijansu odlučio, ali svakako bih nešto izmenio.
Osim u svojoj sobi, kada je kod kuće ovaj talentovani mladić dosta vremena provodi i na terasi gde odlazi kada želi da se opusti i uživa.
- Obožavam svoju terasu i nikada ne bih mogao da živim u stanu koji je nema. Tamo sam veoma često, naročito tokom letnjih dana. Međutim, pošto je prilično mala, ne mogu da tu okupljam i društvo, ali kada mi dođu jedan ili dva prijatelja, volimo da tu sedimo. To je možda i dobro jer kada bih okupljao drugare na terasi, verovatno bismo smetali komšijama.
U skladu sa izborom zanimanja, u sobi najmlađeg člana porodice Sarić nalazi se nekoliko gitara, klavir, muzička pojačala. Budući da ovaj atraktivni pevač i kompozitor voli promene, on ima običaj da bar dva puta godišnje promeni raspored nameštaja u svojoj maloj oazi.
- Kada ne znam na koji način da promenim izgled sobe, volim da samo promenim raspored nameštaja, a poslednji put to sam učinio pre nešto više od dva meseca. Što se tiče novih komada nameštaja, odavno nisam kupovao ništa novo, ali uz pomoć mog brata Marka, prošle godine jedan zid ofarbao sam u plavo. Nismo imali odgovarajuću farbu pa smo pomešali nekoliko boja i kada smo dobili odgovarajuću nijansu, bacili smo se na posao – kaže Nikola i nastavlja:
- Pošto odmalena idem u muzičku školu, a danas učim da sviram kontrabas, imam dosta instrumenata u sobi. Jedan od njih je i pijanino koji sam dobio od komšije na korišćenje jer mi je bio neophodan kako bi se pripremao za časove. Ipak, draže su mi četiri gitare na kojima najčešće sviram. Nažalost, jedna od njih trenutno nije tu jer sam je pozajmio. Sećam se da sam prvo dobio akustičnu gitaru i to za svoj jedanaesti rođendan. Ona mi je mnogo draga i nikada je ne bih nekome dao ili prodao. Nekoliko godina kasnije stric mi je kupio i prvu električnu gitaru, ona mi je takođe jako draga uspomena i ne postoji novac za koji bih se odrekao tog instrumenta.
Kao i u većini momačkih soba i kod ovog mladića na policama se nalazi mnogo dragih uspomena: različite razglednice, pića, šeširi i nekoliko plišanih lutkica.
- S obzirom na to da mnogo volim različite ogrlice i narukvice, gotovo svi moji prijatelji sa putovanja donose mi to kao poklon. Verovatno bih imao mnogo komada tog nakita da nisam pomalo bahat pa mi se često dešava da nešto izgubim ili iskidam. S druge strane, mogu da se pohvalim da sam mali sto koji se nalazi na sredini sobe pravio sam i to pre nekoliko godina. Nekoliko drugova je došlo kod mene i jako sam se iznervirao jer nisam imao sto na kojem bi oni mogli da ostave piće. Zamolio sam ih da odu kući i da se vrate za nekoliko sati. Onda sam uzeo daske koje smo imali u podrumu i napravio stočić, tako da sada u svojoj sobi imam sve ono što mi je potrebno – zaključuje Nikola.
Ivana Nikolić
Tekst je objavljen u 206. broju magazina Story, prvog septembra 2009. godine.
