Želeći da pobegne od gradske vreve i sebi sagradi dom po meri, porodica glumice Mirke Vasiljević je pre nekoliko godina odlučila da kupi plac u naselju Altina u Zemunu, gde su napravili velelepnu kuću u kojoj rado dočekuju prijatelje, a posete su najčešće tokom letnjih meseci, kada je u njihovom dvorištu temperatura za desetak stepeni niža nego u centru prestonice. U luksuznom zdanju, glumica živi sa mamom Mirom, tetkom Ljiljanom, tečom Goranom i bratom Nikolom, a tokom odmora u njihov dom dolaze baka Živka i deka Dragan, koji rade u Nemačkoj.
- Kad sam bila mala, živeli smo u blizini hotela Jugoslavija, u jednoj velikoj zgradi, i to na osamnaestom spratu. Budući da su mama i njena sestra veoma bliske, moja i tetkina porodica su pre pet godina odlučile da naprave kuću u kojoj sada živimo. Tako smo zajedno kupili plac u ovom naselju, nedaleko od centra Zemuna i autoputa kojim lako stižemo do svakog dela Beograda. U vreme kada smo se doselili, ovde nije bilo mnogo kuća, ali se kraj brzo urbanizovao. Sada mi je drago što nikada nisam sama, dok mi je to ranije ponekad i smetalo.
Glavnu reč prilikom izgradnje novog doma vodile su mama i tetka mlade glumice, koje su se s arhitektama dogovarale oko svake sitnice. Osim toga, one su rešile da kuća ne bude podeljena na dva sprata na kojima bi odvojeno živele njihove porodice, već da svi budu zajedno, pa tako u prizemlju imaju dve dnevne sobe koje ravnopravno koriste, trpezariju i kuhinju, a na prvom spratu svako ima svoj kutak.
Pošto je svim članovima porodice Vasiljević komfor veoma bitan, svaki komad nameštaja pažljivo su birali, a posebnu draž celokupnom enterijeru daju starine, koje su i mladoj umetnici najdraže.
- Uvek se trudimo da se svaki novi detalj savršeno uklopi sa svim stvarima u stanu i da se to svima dopadne. Mene očaravaju antikviteti koje sakupljamo godinama. Mnoge od njih smo doneli čak iz Nemačke, kao što je fotelja u dnevnoj sobi koja mi se izuzetno dopada.
Osim dnevnog boravka, preuređenje je istrpela i Mirkina soba. Od svog šarenog dečjeg kutka, lepa crnka je načinila pravu devojačku odaju.
- Kada sam bila mala, moja kuma je imala sobu u kojoj su svi zidovi bili u različitim bojama. Odlučila sam da to isto učinim i u svom kutku, pa sam ga okrečila u plavo, zeleno, crveno i žuto. Nameštaj je uglavnom bio od drveta, a imala sam i mnogo polica na kojima su bile različite sitnice, što je bilo jako teško za raspremanje. To mi je dosadilo, izbacila sam sav nameštaj i dovela majstore koji su promenili ceo prostor. Sada su moji zidovi svetlozeleni, nameštaj je uglavnom od kože, a osim kreveta, tu su fotelje i svetlobež stočić, dok su zavese i tepisi u roze boji. Sada obožavam svoju sobu, pa često ne mogu da me isteraju odande. Iako imam i radnu prostoriju, u njoj retko boravim i to samo onda kada mi je potreban kompjuter.
Tokom letnjih meseci Vasiljeviće posećuju brojni prijatelji, pa se u njihovom dvorištu okruženi drvećem opuštaju uz roštilj. Ipak, najčešći gosti su drugovi Mirkinog deset godina mlađeg brata Nikole, za koje je bazen pravi mali raj.
- Naši prijatelji obožavaju da leti dolaze kod nas, jer je u dvorištu stalno hladovina, a moj omiljeni prostor je ispod breze, pored roštilja. Pošto nas je u kući sedmoro, retko smo svi na okupu, jer svako od nas ima svoje obaveze. To najviše pogađa moju baku koja ne može da zamisli nedeljni ručak ukoliko nismo svi za trpezom. Kada se dogodi da smo zajedno, zimi upalimo kamin i uz pucketanje vatre vodimo prijatne razgovore.
Ivana Nikolić
