Odluku da žive pod istim krovom Sonja Divac i Petar Kralj doneli su pre devet godina, pa su tada zajedničkim snagama počeli da uređuju stan u koji se ovaj legendarni glumac uselio samo dvanaest meseci ranije. Iako su oboje navikli na život u mnogo komfornijem prostoru, njihov neveliki dom smešten nedaleko od strogog centra Beograda, u blizini Dunava, pružio im je dovoljno širine da u njega smeste sve snove i ideje koje dele od trenutka kada su se upoznali. Nameštaj je u njemu raspoređen po principu slučajnosti, a čini se kao da je rezultat veoma preciznog planiranja.
- Kućili smo se popunjavajući prostor nameštajem koji smo uglavnom dobijali od prijatelja. Tu je i stoličica na rasklapanje koju sam kupila na Kalenić pijaci, na njoj ispisala posvetu i donela je budućem suprugu za useljenje. Na zajednički život smo se odlučili godinu dana nakon što je Petar dobio ovaj stan od Skupštine grada i u njemu se nastanio - kaže Sonja.
- Pre ove, promenio sam nekoliko adresa. Jedno vreme sam proveo u hotelu Union, čemu se usprotivila moja velika prijateljica Ceca Bojković i pozvala me da se preselim u ulaz pored, kod nje i njenog pokojnog supruga Ljubomira - Mucija Draškića. Kod njih sam proveo šest meseci, a potom otišao u podstanare. Sonja mi je u proleće 1999. godine, u vreme bombardovanja, svojim folksvagenom pomogla da se smestim u ovom stanu - seća se Petar.
Narednog proleća Sonja se uselila kod Petra, a bračni par i dalje pamti prvi komad zajedničkog nameštaja.
- Reditelj Muci Draškić je naložio da se u Ateljeu 212 napravi krevet za nas - kaže Sonja. - Prošle jeseni smo ga zamenili novim, jer nam je bio uzan, ali je on svojim dizajnom, skovan od dasaka u etno fazonu, postavio trend po kojem smo birali ostatak nameštaja. Hoklice sam farbala u razne boje, a jednu staru lampu spremnu za otpad restaurirala sam i poklonila Petrovoj ćerki Milici.
Sonja i Petar mudro su iskoristili svaki kvadratni metar svog doma kako bi se u njemu osećali što udobnije. Tako su veoma maštovito zastaklili dve terase i dobili veći prostor.
- Kada smo primetili da na većoj terasi sedimo samo noću, jer je od jutra do večeri izložena suncu i vetru, odlučili smo da je zastaklimo. Pošto sam shvatila da je taj rad previše naporan, brzo sam odbacila prvobitnu ideju da na prozorima oslikam vitraže. Odabir je pao na venecijanere. Onda smo pozvali majstora da nam ugradi klima-uređaj. Bio je potpuno šokiran kada sam ga poslala da aparat montira pod vedrim nebom. - Vi ćete terasu da hladite? - pitao je zbunjen. Odgovorila sam: - Ne samo terasu, nego i susednu zgradu, a posle ove male šale objasnila sam mu da će i ta terasa uskoro biti deo enterijera.
Postojeći prostor ovaj umetnički par lako je oplemenio svojim idejama i kreacijama.
- Mala loža na terasi, ukrašena ikonom, ima ulogu improvizovane trpezarije koja je osmišljena u srpskom stilu. Na mestu gde je nekada bio kuhinjski prozor sada je šalter kroz koji Petru dodajem hranu iz kuhinje, pa se šalimo da na njemu ašikujemo.
- Angažovali smo jednog majstora da nam napravi šank u dnevnoj sobi. Sonja, koja inače ne voli da igra karte, jer stalno gubi, predložila je da odigramo partiju tablića, dok čekamo da stolar završi. Majstor je trebalo da napravi i policu za knjige i prag na ulazu u moju radnu sobu, koju smo napravili od manje terase. Načinio je, međutim, nekoliko grešaka koje su Sonji promakle dok je brojala table. Pošto je primetila da je sve krenulo neplanski, obustavila je rad, a on se nikada nije vratio da završi posao. Kada se kod nas uselila naša pudlica Mara, nedovršeni parket joj je postao omiljena igračka.
Pored kreveta iz Ateljea 212, stančić poznatog para krije još nekoliko predmeta koji su nekada bili vlasništvo čuvenog pozorišta.
- Volim da kažem da muzejsku vrednost ima i stari frižider, koji je skoro četiri decenije služio glumcima u bifeu tog teatra - objašnjava Petar. - Da ne nabrajam ko se sve iz njega napajao pićem! Kasnije je stajao u sobi za rekvizite, pa se u njemu čuvala sveža hrana za potrebe predstava. Taman kad su hteli da ga otpišu, dobio sam ovaj stan i, evo, otad nam služi.
Ponekad ih je skupo koštalo to što prilikom unošenja stvari u kuću nisu imali nikakav plan.
- Kada smo jednom prilikom otišli u salon nameštaja da kupimo ogroman trpezarijski sto, koji nam se ranije svideo, nismo mogli da ga nađemo. Pošto su nam prodavci objasnili da je premešten u drugi deo radnje, panično smo ga pazarili u strahu da ga ne odnese neko drugi. Mada je delovao predivno u toj prostranoj prodavnici, u naš prostor se nije uklopio, bio je preveliki - konstatuje Petar.
Pri uređenju prostora kupovina im nikada nije bila imperativ, jer su mnogo toga dobili od svojih prijatelja na poklon.
- Dva puta sam čitao stihove gospodina Dobričanina dok je on guslao, ali nisam hteo da naplatim honorar. Zato nam je on poklonio kuhinju, za koju je naša venčana kuma Ceca Bojković odabrala boju. Od Milene Dravić i Dragana Nikolića dobili smo kolica za piće, ali i masivnu fotelju, koju smo poklonili Milici. Vesna Čipčić nam je darovala jedan sto. Stan nam je kao šahovska tabla, jedan komad nameštaja jede drugi i ta smena je stalna. Trebalo bi slikati Sonju kad hoće nešto da reorganizuje. Ćuti i posmatra, pa sam u početku mislio da je neraspoložena, a kasnije sam shvatio da samo merka deo neke prostorije i odjednom kaže gde će šta da premesti.
- Kada se svojevremeno na zidu terase pojavila buđ od vlage, po njoj sam nacrtala cveće, sunce i mesec što je delovalo veoma zanimljivo. Francuzi se rukovode izrekom da treba sakriti svoju bedu, tako i ja čim vidim neku fleku, kažem: Divno, tu će biti nova zvezdica. Treba biti kreativan i imati malo boje - kaže Sonja koja je podjednako ponosna na svaki poklon.
- Od novinarke Rade Stanković dobili smo mnogo stvari, a kada nam više nisu služile, davali smo ih onima kojima su bile potrebne. Prvi šporet sa rernom i dve male ringle poklonili su nam pokojni Bata Stojković i njegova supruga Olga. Ilija i Bilja Petković su nam dali garnituru od bambusa i kože.
Našeg proslavljenog glumca zastakljena terasa podseća na njegovu prvu monodramu Tola Manojlović, čija je premijera bila u Ateljeu 212 pre četrdesetak godina, jer je na njen zid okačen kostim, rad Milića od Mačve, koji je tad nosio. Pored njega, tu su i uveličane razglednice sa raznih putovanja.
- Želela sam da ih šaljem mom sinu Milutinu u Moskvu, ali pošto nikada nismo imali njegovu adresu jer se često selio, razglednice su ostajale kod nas. Kasnije ih je Milica uveličala i uz naše fotografije pravila fotomontaže.
Svaki milimetar zidova u domu porodice Kralj pokriven je slikama nekih od najpoznatijih domaćih autora.
- Iz svog prethodnog života u ovaj stan sam donela dva stočića, veliki drveni sanduk i sliku Tajna večera Miće Popovića, na kojoj su naši vrsni glumci. Kako sam ostala u prijateljskom odnosu sa bivšim suprugom, jednom prilikom sam mu je bukvalno skinula sa zida iz kancelarije. Ništa nije rekao, iako je znao da je uzimam zbog Petra. Pored njega, na slici su Bata Stojković, Petar Božović, Dejan Čavić, Ljuba Moljac... Iznad bračnog krevata stoji veliki Petrov portret, autora Ljube Milunovića. Kad on pravi izložbu, naši zidovi ostaju prazni. Od crteža mog sina sam napravila diptih, a Milica mi je, sa ćerkom svoje prijateljice, nacrtala crtež sa posvetom Najbolja maćeha.
- Tu su i slike Milića od Mačve, Save Stojkova, Mrđana Bajića... A najdraže su mi uramljene crno-bele fotografije moje ćerke Milice, koje sam sam razvijao - iskren je poznati umetnik.
Jasmina Antonijević
