- Stan na Novom Beogradu, u kojem smo živeli dok sam trenirao za Partizan, ustupio sam sestri Slavici, a mi smo još u fazi preseljenja u maminu i tatinu kuću. Još uvek nismo raspakovali sve stvari – dočekuje nas ljubazni domaćin u velelepnom zdanju u Surčinu u koje se nedavno doselio. Iz poluotvorene garaže blistaju dva parkirana Denisova ljubimca - krajsler i snežnobeli mercedes, ali i Davidovi trotineti i autići. Za bezbednost ukućana zadužen je opasni Amor, trogodišnji pas rase kavkaski ovčar, koji gromoglasno lajanje prekida jedino ukoliko mu to gazda Denis naredi, te bi umesto: pazi, ujeda, na kapiji mogla da bude istaknuta tabla s natpisom: pazi, rastrgnuće te!
Pokojni Denisov tata Neša i majka Ružica pre šest godina odabrali su plac na Surčinu, jer su imali u vidu da će im sin i ćerka podariti brojne unučiće, pa je stoga sve prilagođeno kompletnom komoditetu velike familije. U stambenom prostoru od 370 kvadrata nalazi se sedam spavaćih soba, ogromni dnevni boravak koji je od kuhinje i trpezarije odvojen belim mermernim stubovima, dnevna soba namenjena odlaganju brojnih Denisovih medalja, tri kupatila i jedan toalet.
Kada je reč o uređenju enterijera, Denis kaže da je majka imala glavnu reč, a mladolika Ružica skromno dodaje: - Nisam baš bila idejni tvorac, ali malo su i mene slušali. Pokojni suprug je upoznao arhitektu iz Bečeja čiji su mu se dotadašnji radovi veoma dopali, pa ga je angažovao da osmisli i naš životni prostor. Insistirao je na tome da to bude nešto neobično, kombinacija evropskog i mediteranskog stila, jer je on voleo sve što je drugačije. Prednji deo kuće je klasičan, a dvorišni podseća na mediteransko zdanje. U početku sam bila entuzijasta i sama je spremala, ali sam zbog ogromnog prostora ubrzo odustala, tako da sam bila primorana da angažujem ženu koja nam sada pomaže.
Na zadnjem delu kuće polukružnog oblika i nežno kajsijaste boje fasade, dominiraju prozori koji obezbeđuju mnogo sunčeve svetlosti. U prelepom dvorištu uredno podšišane trave, prepunom stabala kajsija, višanja i trešanja, nalazi se i bazen koji Denis uredno dezinfikuje i održava. Domaćine zatičemo usred pravljenja rakije kajsijevače koju pripremaju za goste, jer niko u porodici nije ljubitelj ovog alkoholnog napitka.
- Kada smo pravili izbor mladica koje ćemo posaditi želeli smo ono koje se ne prska, da bi deca mogla da jedu zdravo voće bez pesticida. Sada se pripremamo za pečenje rakije, a svojevremeno sam pravila džem koji, uglavnom, koristimo uz palačinke. Pošto ga ukućani ne jedu, odustala sam od tog specijaliteta - kaže Denisova majka.
Temeljnom sređivanju dvorišta ponekad se posvećuje i Denis, ali čini se da je nesavladivi vaterpolo virtuoz, zahvaljujući supruzi Jeleni i majci Ružici, ipak pošteđen svih kućnih aktivnosti.
- U kuhinju zalazim jedino kada bi trebalo da otvorim frižider i pojedem nešto slatko. Moja žena božanstveno kuva, a možda ima malo istine i u onoj staroj da ljubav na usta ulazi – našalio se Denis, na šta je njegova gospođa dodala: - Najčešće pripremam pohovanu piletinu koja govori sve vrste jezika, pošto je Denis najviše voli.
Čim sunce ogreje, porodica Šefik ceo dan provodi kraj bazena u bašti. Zvuči prosto neverovatno, ali Denisu voda, čak i posle osamnaest godina bavljenja vaterpolom, još nije dosadila.
- Po ceo dan se kupamo, a kada sam sa ćerkom i sinom u bazenu, nikada mi nije dosta vode. Donedavno se iz meni nepoznatih razloga David plašio , pa je sve predmete, čak i zemlju, bacao u bazen, ali odskoro uživa da se brčka sa šlaufom. Iako je još mali, siguran sam u to da ćemo ga usmeravati na neki sport. Za sada najviše voli fudbal, a posebno ga raduje kada meni da gol.
U njihov topli porodični dom, prepun smeha i pozitivne energije, za šta je uglavnom zadužena duhovita Jelena, prijatelji veoma rado svraćaju.
- Stalno nam dolaze gosti, najavljuju se sami i odmah nastaje zabava. Uglavnom roštiljamo, a nedavno smo organizovali dve žurke - za Davidov treći rođendan koji je bio prvog jula i Ninin koji je proslavila trećeg juna. Bilo je oko pedesetak zvanica, a pošto sam za Ninino slavlje sve sama pripremala, za Davidovu proslavu smo roštiljali. Ne volimo da sedimo u zatvorenim prostorijama, pa nam je draže da gosti dođu, ili da izađemo nekud, a tada bake čuvaju decu.
Najbolji golman na svetu kaže da se tokom letnjih pauza najradije druži sa starim prijateljima.
- Sa kolegama sam uglavnom tokom cele godine, pa kada dobijemo odmor, retko se viđamo. Svi sportisti manje-više jedva dočekaju pauzu da provedu vreme sa svojim porodicama i prijateljima koje, zbog angažmana van rodnog grada, silom prilika zapostavljaju.
Ukoliko je vreme ružno, Jelena i Denis, inače veliki filmofili, zauzimaju udobne pozicije na crnoj kožnoj garnituri u dnevnoj sobi i gledaju DVD-jeve dok se ne rastope boje.
- Jedino se po pitanju omiljenih žanrova malo mimoilazimo. Jelena više voli drame i trilere, dok je meni, recimo, omiljena naučna fantastika. Slažemo se jedino kada je reč o kultnom filmu Kum, koji smo do sada odgledali bezbroj puta i gotovo sve dijaloge znamo napamet – kaže Denis, koji u trenucima dokolice voli da se zabavi i u sportskim kladionicama.
- Volim sve sportove, fudbal naročito, ali i košarku, odbojku i rukomet. Zanimljivo mi je da se kladim u rezultate, ali me uglavnom ne služi sreća.
Izreka da Ko nema sreće u kocki, ima u ljubavi, očiglednu primenu ima u dvadesetdevetogodišnjem zlatnom golmanu naše reprezentacije, koji je u tri godine mlađoj supruzi Jeleni pronašao sve ono za čim je tragao.
- Leta 2002. godine u jednom kafiću upoznala nas je moja sestra Caca, koja se frizirala u Jeleninom salonu. Bila je to ljubav na prvi pogled – kaže Denis, koga je načas prekinuo iznenađeni izraz lica njegove nasmejane supruge, da bi nastavio dalje: - Posle toga trebalo nam je nekoliko meseci da osnujemo porodicu, a u martu 2003. godine venčali smo se i nekoliko meseci kasnije dobili Davida, kojem sam ja dao ime. Dve godine kasnije stigla je na svet i Nina, istog datuma kada je i moja mama rođena, pa zato ona često voli da kaže kako joj je unuka rođendanski poklon.
Njihova ljubav, zasnovana na skladnom i harmoničnom odnosu koji već četiri godine intenzivno grade, dodatno je učvršćena dolaskom dece. Ali, kako život supruge profesionalnog sportiste ponekad zaista nije lak, Jelena često ume da zadirkuje Denisa, da bi se, opet, nakon sitnih čarki, njihova osećanja rasplamsala još većim žarom.
- Naš odnos je ponekad zasnovan na mom džangrizanju i njegovoj toleranciji. Najviše mu zameram što usled silnih obaveza ima malo vremena za porodicu. Ali, pomirila sam se već sa tim, mada mi najteže padaju česte selidbe – kaže Jelena koja dodaje da su Nina, David i ona obavezni navijači na svim Denisovim utakmicama. Uz osmeh priča da njihovom trogodišnjem sinu nije najjasnije zašto svi, kao i on, ne skandiraju bravo tata!, već spominju neka druga imena.
Budući da je stamenom golmanu od dva metra porodica oduvek bila najvažnije uporište, siguran je u to da će Jelena i on osnovati mali vaterpolo klub Šefika, makar prvu petorku.
Beba Dragić
Tekst je objavljen u 43. broju magazina Story 18. jula 2006. godine
