- S obzirom na to da prostor nije pregrađen, imamo dovoljno mesta da smestimo sve prijatelje. Kod nas je kuća uvek puna, a atmosfera opuštena. Mogu svi da sednu. Ne patimo od perfekcije, u kojoj bismo mi služili stanu, već stan služi nama - otkriva Milica jednu od tajni njihove reputacije.
Žurke koje priređuju ne moraju nužno da imaju povod. Krajem januara, priča Žarko, bio je glavni kelner na Miličinoj ženskoj žurci, koju je ona organizovala samo da bi razbila užasnu zimsku monotoniju.
- Ja sam im bio posluga, ne samo kelner već i barmen, bez obzira na to što sam na rigoroznoj dijeti. Dame su bile zadovoljne, što je najbitnije. Da bi sve bilo upečatljivije, imao sam leptir mašnu i bedž sa natpisom kelner - sa osmehom prepričava Jokanović.
Za tolike goste, obavezno je pripremiti posluženje. Milici i Žarku, međutim, to nije problem. Bez lažne skromnosti, oboje ističu da im je kuvanje jedan od hobija.
- Ipak, ne volimo jela koja su komplikovana i zahtevaju mnogo truda i rada. Više smo za varijantu jednostavnijih, a ukusnijih jela. Za tri sata možemo da spremimo švedski sto za 50 osoba! To govorimo iz iskustva - kaže Milica.
Njihov život ipak ima i ozbiljnije sadržaje nego što su žurke. Na primer, pisanje scenarija, kojim se bavi Žarko. Njegov radni sto nalazi se pored samog ulaza u stan, okružen je policama prepunim knjigama, a na njemu se nalazi staro ogledalo Miličine bake. U svom radnom ćošku, Žarko trenutno piše novi scenario.
- Prostor koji koristim je mali, ali sam se već navikao na njega. Inspiraciju za nova dela pronalazim svuda, počevši od moje kuće, pa do situacije u zemlji. Naravno, sve što uradim Milica prva pročita. Ona mi je najstrožiji, ali ujedno i najdobronamerniji kritičar.
Odmah preko puta radnog stola smešten je bračni krevet. Pored njega je trpezarijski sto, a u okviru ovog velikog centralnog prostora, koji zauzima oko 40 kvadrata, nalazi se i dnevna soba. Zidovima i vratima odvojeni su samo kuhinja, kupatilo, dečja soba i lođa, sve ostalo je jedna velika prostorija.
Naravno, izuzetak je Antonijeva dečačka soba, koja se takođe nalazi u drugom delu stana. Opremljena je skroz jednostavno i bez suvišnih detalja: krevet, kompjuter, radni sto... Sve što je potrebno jednom trinaestogodišnjaku.
- Ovo je nekada bio Žarkov momački stan - priča Milica. - Sve je u njemu isto kao što je bilo pre nego što smo se venčali. Nisam unela nijedan nov komad nameštaja, već samo detalje. Dopada nam se što je centralni deo stana otvoren i prostran. Naš stan podseća malo na američke, oni često tako ostavljaju prostorije neograđene. Ali, problem je što nemamo gde da držimo stvari i okačimo slike. Fale nam fioke, ormari, pa ćemo ipak morati da pregrađujemo prostor. Makar da zidovima odvojimo dnevnu sobu od drugog dela stana.
Milica obožava cveće, ali joj mnoge vrste, nažalost, ne uspevaju. Do nekog logičnog objašnjenja domaćica nije došla, a mama joj savetuje da više priča sa biljkama i da će joj samo tako uspevati. Srećom, Žarko je tu da često iznenadi svoju dragu nekim lepim buketom.
Svuda po stanu, inače, postavljene su uramljene fotografije sa venčanja, ili drugih događaja koji su obeležili njihov zajednički život. Pored fotografija, zastupljene su i slike.
- Milica je unela dušu u moj stan - objašnjava Žarko. - Veliki smo ljubitelji slikarstva. Mnogo divnih slika smo dobili kao svadbene poklone, a neke smo kupili. Jedna od najdražih je ona koju je po Miličinoj fotografiji naslikao umetnik Divogo. To je bio svadbeni poklon od njene tetke Lile i teče Ace. Tu su još i slike Milića od Mačve i mnogih drugih.
Posetiocima za oko zapadnu i brojne ukrasne figure, koje su stizale iz različitih delova sveta.
Tri fotografije ipak se izdvajaju iz mnoštva. Na svakoj od njih je po jedan ukućanin, Žarko, Milica i Antonije, ali kada je bio beba. Sve tri slike stoje jedna pored druge, u dnevnoj sobi, na stolu smirujuće nijanse zelene boje, koji se nalazi odmah pored garniture za sedenje.
- Kada smo se Antonije i ja useljavali, sasvim slučajno smo tu stavili naše fotografije, a kasnije smo dodali i Žarkovu, pa se ispostavilo da je to bio pun pogodak. Sada kada pogledamo u njih, uvek se setimo neke priče vezane za detinjstvo i raspoloženje nam se odmah vrati. Pošto je to sto naše mladosti, tu sam ostavila i dve drage statue Venere, koje sam dobila kao najbolja manekenka u izboru Praktične žene, da me podseća i na taj značajan deo života - kaže Milica.
Dnevna soba je mesto na kojem se porodica najradije odmara i okuplja. Naročito kada na TV-u prikazjuju seriju Očajne domaćice. Inače, serije su upravo i glavni krivac za to što su Žarko i Milica izašli na prvu kafu.
- Bilo je to 1995. godine, kada su bile aktuelne španske serije - seća se Žarko.
- Nekoliko puta sam je molio da izađemo, ali bilo je bezuspešno. Na kraju mi je rekla da će izaći ukoliko joj prepričam poslednjih deset epizoda serije koja je tada bila aktuelna, misleći da mi to neće pasti na pamet da uradim jer ih nisam podnosio. Ipak, zarad ljubavi, žrtvovao sam se i prepričao joj sve od reči do reči. Bila je fascinirana i nije imala izlaza.
Tako je počelo zabavljanje, koje je posle dve godine krunisano brakom. Danas Milica sama gleda ženske serije, a da joj ne bude dosadno, često spoji lepo i korisno. Umesto da nepomično sedi ispred televizora, možda i ugrozi dobru liniju, Milica se u tim trenucima popne na pokretnu traku i održava formu.
Bojana Ostojić
Tekst je izašao u 20. broju magazina Story, 7. februara 2006. godine
