Okružena najmilijima, mamom Slavicom, tatom Miloradom i bratom Milošem, pevačica Milica Majstorović najlepše se oseća u svom domu u Kragujevcu, u kome joj svaki predmet budi divne uspomeneMilica Majstorović
Na jednom velikom kragujevačkom bulevaru, skrivena među krošnjama listopadnog drveća, nalazi se stambena zgrada u kojoj živi pop pevačica Milica Majstorović (20) sa svojom porodicom. Četvoročlanu zajednicu, osim nje, čine roditelji Slavica i Milorad, kao i mlađi brat Miloš (18). Na ulazu u stan, goste dočekuje kućni ljubimac, pas Smoki, koji laje na sve nove stvari unesene u dom. Iz centralnog hodnika odvajaju se dnevni boravak, kuhinja, kupatilo i spavaća soba Milice i njenog brata.
Kuhinja ostavlja utisak savremeno uređenog prostora na koji se nastavlja trpezarija sa stolom. Stan ima oko šezdeset kvadrata i svaki kutak u njemu je iskorišćen, a svaki predmet postavljen unutar njega ima svoju jasnu namenu. Dom uglavnom sređuje Miličina mama, ali svaki član porodice vodi računa gde šta ostavlja, pa je u stanu prisutan samo onaj kreativni, muzički haos, koji otpočne kada Milica pusti muziku do daske. Sa komšijama, Majstorovićevi su u odličnim odnosima, a ceo kraj navijao je za mladu pevačicu tokom takmičenja u Operaciji trijumf. Možda baš zato Milica želi da joj i u budućnosti Kragujevac bude muzička baza.
- U ovom domu rodila sam se i odrasla. On čuva mnogo lepih uspomena među svojim zidovima i seća me samo na prelepo i bezbrižno detinjstvo – počinje razgovor za Story Milica čiji su roditelji veliko renoviranje stana pravili pre sedam godina.
- Zgrada je izgrađena sedamdesetih godina prošlog veka, ali je odlično očuvana. Stan smo renovirali 2003. i potpuno mu promenili izgled. Nameštaj je uglavnom izrađen od drveta, kao i svi plakari kojih ima po celom domu. U šali Miloševu i moju sobu zovem soba plakar jer sam je do poslednjeg slobodnog centimetra ispunila garderobom, a otkako sve više vremena provodim u stanu svog dečka Nenada Jevremovića, bratu sam prepustila da sobu uredi u momačkom, tinejdžerskom fazonu – iskrena je Milica u čijem dnevnom boravku ima pregršt plišanih igračaka.
- Uglavnom sam ih dobijala od fanova tokom učešća u Operaciji trijumf i možda zauzimaju previše prostora u dnevnoj sobi, u kojoj se inače okupljamo i vreme provodimo u prelepoj porodičnoj atmosferi. U kuhinju ne zalazim, to je mamin teren gde je ona ujedno i najbolja. U stanu imamo i mnogo cveća, za šta je takođe mama najzaslužnija. Njegovo prisustvo oplemenjuje naš dom i čini ga malim carstvom zelenila – smeje se Milica kojoj ne smeta što je odrasla u jednoj od najprometnijih kragujevačkih ulica.
- Naš kraj je pun parkova i zelenila, u njemu ima mnogo dece, tinejdžera i mojih vršnjaka, tako da smo napravili pravu mladalačku oazu pored velike saobraćajnice i zato nam ne smeta konstantna buka motornih vozila – priča Milica u čijem domu svaki detalj ima svoje brižljivo isplanirano mesto.
Zidove krase i umetničke slike, a podove, osim tepiha, i poneki list iscepan iz notne sveske iz koje je Milica uvežbavala prijemni za Akademiju u Gracu. Iako nije prošla taj ispit i dalje ne odustaje, ali je, da ne bi gubila školsku godinu, ipak upisala novinarstvo, pa će joj studiranje na Megatrendu biti novo iskustvo kojem će se prepustiti od jeseni. Milica nema svoj dom iz snova i ne mašta o megalomanskim kućama holivudskih zvezda. O njima voli da čita, ali smatra da nije potrebno mnogo novca za uređivanje enterijera sa stilom.
- Umeće uređivanja enterijera, kao ni bilo čiji životni stil, svakako nemaju veze sa novcem, već jedino sa ukusom i ličnim afinitetima. Prijaju mi osvetljene prostorije koje se na jednostavan način mogu i zamračiti kako bi mi u svakom trenutku dale umetnički naboj naizmeničnim kontrastima svetla i tame. Ne volim prazan prostor i zato je moj dom ispunjen detaljima, ali i ljubavlju – priča pevačica koja je za vreme učešća u Operaciji trijumf i nakon toga neko vreme provela u Beogradu, a nova selidba čeka je uskoro, kad počne ponovo da studira. Međutim, stan u Kragujevcu uvek će biti jedini i pravi dom lepe umetnice.
Nikola Rumenić
Tekst je objavljen u 262. broju magazina Story, 28. septembra 2010. godine.
