Bivša rukometašica Svetlana Ceca Kitić koja je u u anketi Međunarodne svetske rukometne federacije izabrana za najbolju igračicu sveta, pre dve godine otvorila nam je vrata svog novog doma u kome živi sa sinom Nikolom, ćerkama Marom i Aleksandrom i izabranikomSvetlana Ceca Kitić
Po završetku izuzetno uspešne rukometne karijere, Svetlana Kitić rešila je da sportski teren zameni radom u Narodnoj skupštini, gde je angažovana kao poslanik Socijalističke partije Srbije. Zbog ovog posla ona se zajedno sa svojim najbližima, sinom Nikolom, ćerkama Aleksandrom i Marom i dečkom Milanom, preselila iz Novog Sada u Beograd. Posle duge i iscrpljujuće potrage devetnaestog decembra prošle godine uspela je da pronađe idealan dom. Mada je želela da se doseli na Vračar, zbog nedostatka finansijskih sredstava odabrala je Mirijevo, ali se ni na trenutak nije pokajala, jer ju je ovo naselje u potpunosti osvojilo.
- Iako smo planirali da to učinimo ranije, u ovaj stan smo se uselili krajem 2007, jer su se radovi sa majstorima odužili. Još nedostaju neki detalji, pošto smo ovde svega tri meseca, ali mislim da ćemo i to u skorije vreme rešiti. S obzirom na to da nas je petoro, dobro funkcionišemo, stan je praktičan i svako ima svoj kutak. Mada je imao nešto više od osamdeset kvadrata, posle kupovine mi smo ga nadogradili, pa sada ima sto pet. U trenutku kada sam tražila stan, bilo mi je bitno da nađem dovoljno veliki prostor za svotu novca kojom sam raspolagala. Prvo sam želela da se preselim na Zvezdaru ili Vračar, jer sam u tim krajevima odrastala, ali tu su cene bile previsoke za moje mogućnosti. Prijateljica koja je istovremeno tražila dom za svoju porodicu saopštila mi je da je videla jedan lep enterijer u Mirijevu. Odlučila sam da ga pogledam i čim sam ušla u njega, svideo mi se raspored prostorija, jer je bio u skladu sa svim našim potrebama, pa sam rešila da ga pazarim. Da budem iskrena, i ovaj deo grada mi se sada dopada, vazduh je čist, komšiluk miran, a i brže dođem do Skupštine gde mi je radno mesto, nego dok sam živela na Novom Beogradu - objašnjava Ceca.
Za uređenje prostora najviše su bili zaduženi Svetlana i njen izabranik sa kojim je u vezi punih godinu dana.
- U periodu dok se stan renovirao, Milan je konstantno bio sa majstorima, jer se najbolje od svih nas razume u te poslove, a i ja sam tada bila veoma angažovana u Skupštini, pa nisam imala vremena. Meni je ovo bilo prvi put da kupujem životni prostor i priznajem da nemam mnogo iskustva kada je reč o uređenju enterijera. Galerija koju smo napravili takođe je urađena po Milanovoj zamisli, on je isprojektovao i ispala je savršeno. Ćerke su odlučivale o izgledu svojih prostorija, a o ostatku stana nas dvoje zajedno. Nikola se u sve uključio kada smo počeli da rešavamo pitanje osvetljenja, jer se u to u potpunosti razume. Odabrali smo tople nijanse zidova zato što ih volimo, a mislim da one na neki način oslikavaju našu narav.
Svaki član porodice birao je detalje i ukrase u svojoj sobi.
- Još čekamo da nam stignu neki komadi nameštaja. Mara je želela sofe kao one u kući Velikog brata, pošto mogu da se razmeštaju na razne načine. Saška je htela narandžast nameštaj i luster u obliku delfina. U dnevnoj sobi nalazi se velika bela ugaona garnitura koja nas je oduševila na prvi pogled i morali smo da je poručimo. Na zidovima se nalaze slike koje sam dobila pre dvadesetak godina, a moji roditelji su ih nedavno doneli iz rodne Tuzle. Treba još da nam stignu police i barske stolice za šank, pogodne za lagani brzi doručak. Takođe smo dugo razmišljali da li da stavimo zavese ili ne. U našoj kući je troje pušača, a one sakupljaju dim, pa smo na kraju okačili venecijanere. Jedna prostorija rezervisana je za garderobu, jer imamo mnogo obuće i stvari i bez posebnog dela za to ne bismo mogli da funkcionišemo. Nismo žalili prostor, mada smo taj deo mogli da iskoristimo i za nešto drugo. Neke stvari, moji pehari i razne drangulije još stoje po kutijama, tako da ćemo morati da napravimo još jedan američki plakar. Ono na šta sam ponosna jesu kupatila. Imamo dva, jedno na donjem, a drugo sa đakuzijem na gornjem nivou, pored naše sobe. Nekada mi prija da legnem u toplu kupku i opustim se, ali zbog posla to se retko dešava, jer sam najčešće preumorna.
Porodica najviše vremena provodi u centralnoj prostoriji koja je spojena sa kuhinjom. Neretko tokom večeri svi zajedno spremaju ukusne kulinarske specijalitete.
- Ja sam uglavnom zadužena za kuvanje, ali moram priznati da mi i Mara mnogo pomaže. Ona se opredeljuje za pranje sudova, dok su za Milana i Nikolu rezervisani teži poslovi kao što je otvaranje flaše sa vinom ili naručivanje omiljenih jela preko šanka. Nekada se dešava da sedimo u trpezariji za stolom i celo veče igramo remi ili jamb, a volimo i da zajedno gledamo televiziju. Pošto svi imamo različite sfere interesovanja, ipak se uveče, kako sati odmiču, svako povlači u svoju prostoriju i okreće program koji ga zanima - završava Kitićeva.
Moni Marković
Tekst je objavljen u 132. broju magazina Story, 1. aprila 2008. godine.
