Naš predstavnik na Evrosongu evocira uspomene na početak karijere, kada je ostao bez kolege iz benda, i opisuje na koji način je tada smogao snage da nastavi dalje.
Kompozitor Sanja Ilić živi deo svojih snova koje sanja gotovo svaki muzičar. Posebno je ponosan na numeru "Nova deca", koju je na tekst Danice Krstajić komponovao zajedno sa suprugom Tatjanom Karajanov.
Međutim, život poznatog hitmejkera nije uvek bio bajkovit. Ožiljak na njegovom srcu pre nešto više od pet godina ostavila je smrt njegove prve supruge, glumice Zlate Petković, a tom velikom gubitku prethodio je još jedan koji je umetnik doživeo na početku karijere. Tada je nesrećnim slučajem, izgubio Petra Jovičića Trtu, najboljeg prijatelja i pevača u zajedničkom bendu San.
Umro je na mojim rukama. Imali smo koncert u Nišu. Bio je 2. februar 1975, kada se tek otvorena hala Čair polako punila. Inače, u tom periodu spremali smo se na turneju s Mikijem Jevremovićem po Sovjetskom Savezu i samo što smo kupili nove instrumente. Trti sam, pošto je bio pevač u bendu, rekao da ne treba da svira, ali je on insistirao da kupi gitaru. Želeo je da prati Mikija - započinje priču Sanja, i dodaje da se nesrećan slučaj odigrao u nekoliko minuta.
Petar je demfovao gitaru, a onda se drugom rukom odjednom uhvatio za mikrofon i srušio. Nastradao je od strujnog udara. Publika u dvorani je mislila da je sve neki šou-program. Grupe San posle toga više nije bilo, a meni se činilo da se više nikada neću baviti muzikom. Strašno je izgubiti velikog prijatelja. Provodili smo dane i noći zajedno - iskren je Sanja, kojeg najviše boli to što ni danas, posle 48 godina, odgovorni nisu kažnjeni.
- Nikad nismo saznali čija je to greška. Ljudi iz Čaira sve su prikrili, a sad je i kasno da se isprave stvari - konstatuje Ilić.
Muzičaru je teško i zbog činjenice što se više niko i ne seća te tragedije.
- Petar je poginuo zbog muzike. Jedino što je dobio jeste mesto u Aleji zaslužnih građana. Imao je samo dvadesetak godina. Danas se sve zaboravilo. Niko više ne priča o Trti. Ostale su neke pesme kao što je "Anabela". Pokušao sam, nekoliko puta, i u medijima, da taj slučaj sačuvam od zaborava, ali u tome, u potpunosti, nisam uspeo. Snimili smo samo jedan album u znak sećanja na njega. Imao sam matrice za album grupe San i pozvao sam prijatelje: Zdravka Čolića, Zlatka Pejakovića, Dadu Topića, Zdenku Kovačiček i Biseru Veletanlić da na svakoj od tih matrica otpevaju po jednu pesmu za Trtu. Tako je nastao album "Uspomene" - pojašnjava Ilić, koji je ipak izabrao put muzike i na taj način najbolje čuva sećanje na druga.
- Život ide dalje. Nastavio sam da studiram arhitekturu, a nakon što sam upoznao Biseru Veletanlić, vratio sam se muzici. Nisam mogao da budem samo arhitekta - zaključuje umetnik.
Magazin Glossy - svake srede uz dnevni list Kurir
